Јосиф Панчић је био први председник Српске краљевске академије, лекар и ботаничар. Његово најзначајније откриће је нова врста четинара која је по њему названа Панчићева оморика. Био је научник светског гласа и један од најзначајнијих личности у нашој науци и култури 19. века.
Младост и школовање
Јосиф Панчић је рођен 17. априла 1814. године у Брибиру, у Хрватској. Родитељи су му били Павле и Маргарита. Основну школу је похађао у Госпићу, у Лици, а гимназију у Ријеци. Наставио је да се школује у Загребу, где је ишао у високу школу. Уписао је медицину на универзитету у Пешти и докторирао 1842. године. Током студија се издржавао тако што је давао приватне часове из француског и италијанског језика.
Каријера Јосифа Панчића
Јосиф Панчић је после факултета радио као приватни лекар у Будиму. Како није могао да живи од новца који је зарадио као приватни лекар, Панчић одлази у Банат, где је радио као лекар и наставник у једном руднику. Поред свог посла, Панчић је скупљао биљке и проучавао флору тих крајева. У својим проучавањима је отиша до Беча, где је упознао Фрању Миклошића и Вука Караџића. Вук је Панчића упутио у Србију, јер је тамо недостајало учених људи и лекара. Панчић је отпутовао у Србију 1846. године. Како је дошао по препоруци Вука Караџића, који је имао доста непријатеља, Панчић није био лепо примљен и није добио радно место које је желео. Док је чекао на постављење, обилазио је ужички крај и изучавао биљни свет.
У то време је у непосредној околини Јагодине владао трбушни тифус. Панчић се већ спремио да се врати када га је Аврам Петронијевић, министар иностраних послова и власник фабрике стакла, позвао да привремено борави у тој области и помогне у сузбијању болести. Панчић је прихватио посао и за пола године успешно сузбио болест.
Панчићева оморика
Током свог боравка тамо, упознао се са биљним светом Јагодине, Белице и Црног врха. Становници Јагодине су веома заволели Панчића због његове марљивсти и савесности, и када је он добио понуду за радно место у Неготину, они му нису дозволили да их напусти. Панчић је постављен за окружног јагодинског лекара у почетку 1847. године, а већ у новембру је био премештен у Крагујевачки округ.
За време боравка у Јагодини упознао је Људмилу, ћерку барона инжењера Кордона. Венчали су се у јануару 1849. године у православној цркви у Ћуприји.
Панчић је постао члан Друштва српске словесности, 8. јануара 1850.год., а 1853. године постављен је за професора зоологије, ботанике, минералогије и агрономије у београдском Лицеју. 1. августа 1877. године, обилазећи планину Тару, Панчић је пронашао до тада непознати четинар који је по њему доби име – Панчићева оморика. У Лицеју је провео дуги низ година, а 1884. године је постављен за члана Државног Савета. Највиши врх на планини Копаоник се зове Панчићев врх у његову част.
Јосиф Панчић је открио 102 и описао око 2500 биљних врста током свог рада. Умро је 8. марта 1888. године.
Извор: Едукација