Пасхално писмо упућено од високог јерусалимског званичника јеврејском гарнизон у Елафатини које се датира у 5.в. пре Хр најстарији је за сада познати ванбиблијски извештај о пасхалном обреду.
Древни Египат је у последњој петити 5.в. пре Хр. стењао под персијском владавинм. То је време када је јеврејска заједница насељена на оствру у средини Нила прослављала Пасху. Разлог због којег су они тражили савет из Јерусалима, вероватно је управо изолованост заједнице и удаљеност од средишњег извора своје вере – центра јахвизма. Они су одатле примили писмо, управо пред сам празник, познато као Пасхално писмо Елафатини.
Према речима проф Арен Маеир (Aren Maeir) са Бар Илан Универзитета ово је најстарији ванбиблијски извор о пасхалном обреду.
Искрзано писмо од Ананије, високог јерусалимског званичника, његовој браћи јудејским војниицима у Елафатини пронађено је пре око једног века међу богатим папирусима и острака-налазима (иписана грнчарија) које су остле иза различитих заједница које су живеле на острву.
Документи се датирају у различите периоде, а међу њима је била и архива повезана са јеврејском заједницом која се датира у 5.в. пре Хр. Ова архива укључивала је значајне документе правног карактера настале у коресподецији са званичницима из Јерусалма.
Овај папирус је старији од кумранских рукописа бар четири века, што је истакао и пензионисани професор Јеврејског Универзитета (Hebrew University) Безаел Портер (Bezalel Porten) у својој књизи Архива из Елефантине (Archives from Elephantine) из 1968.год. Писмо као други драгоцени документи, писани су на арамејском језику (званичном писму тог времена) и осветљава живот, верске обреде и бавезе чланова заједнице у Елаантини. Занимљиво је да се у знаменитом Пасхалном писму ниједном не спомиње реч Пасха. Други моменти у писму, међутим, упућују на закључак у вези предмета писма. Његов садржај је нешто око се већина научника слаже. Ово, такође, показује да обред повезан са Пасхом у тим позним временима још увек није био формализован у смислу једнообразности.
Извор: Haaretz
