Радомана Кањевца, новинара, песника, успешног уредника и аутора препознатљивих радио-емисија, Пеца Поповић је једном назвао мудрацем из сенке. Кањевац је успео да повезујући се са музиком као медијом своју поезију учини присутнијом и препознатqивом у друштву. Због вишегодишње сарадње са групом „Галија“ добио је надимак рокеннрол песник. Овај уметник богатих интересовања познат и по култним емисијама „Нико као ја“ и „То је само роцк`н`ролл“ је од 2015. год. главни и одговорни уредник Другог програма Радио Београда. Обимни интервију који је дао за “Блиц”садржи промишљања о различитим темама. Изyдвојили смо неке одговоре
Па да ли је данас јача реч новинара или песника?
– Ништа се не може мерити са снагом речи песника. Неки Молијерови, Шекспирови или Миљковићеви стихови и данас служе као најбољи опис онога што видимо или осећамо. Новине трају један или седам дана, а добра песма ће увек бити добра песма.
Волите да кажете како се неке од најбољих песама нашег доба не налазе у књигама него на рок албумима. Има истине у томе?
– Не постоји ниједна песма у књижевности која је имала утицај на људе какав су имале неке песме Джона Ленона или Джонија Штулића. Лјуди погрешно верују да је лакше писати стихове на музику него такозвану класичну поезију. То је велика заблуда. Кад пишете на музику, ви морате да прилагодите стихове унапред задатој мелодији, морате да их прилагодите карактеру онога ко те песме пева и, на крају, морате да напишете песму због које ће неко купити карту за неки концерт. Кад пишем књигу, ја имам осећање слободе које никад нисам имао док сам писао за рокенрол. Ја сам, пре свега, оно што се налази у мојим књигама.
Је ли вам, можда, засметала могућност да останете запамћени као рокенрол песник?
– Човек то ионако не може да бира. Нико не зна по чему ћемо бити запамћени. Песнике најчешће памтимо по једној песми. Ако ће ме памтити по некој песми коју су знале и певале стотине хиљада људи – то можда није тако лоше. Нобелова награда Бобу Дилану учинила је таква питања помало сувишним. И Петер Хандке је, у извесном смислу, рокенрол песник.
Били сте уредник прве телевизијске алтернативе у земљи – ОК канала, из кога се родио Трећи канал. На шта вам данас личе телевизије, може ли се ово гледати?
– Имам утисак да људи данас не гледају телевизију да се информишу, забаве или нешто сазнају него да потврде мишљење које одавно имају. Расте гледаност програма који подстичу искључивост, што само повећава подељеност у друштву. Има превише неукуса и лудила које доноси профит. Од онога што се може гледати најзанимљивији су јутарњи програми. Ту се разговара о најактуелнијим темама и води се прави мали рат за гледаност.
Извор: Блиц
