Ми у Срему (можда се каже још негде ван Срема али то су свакако покупили од Сремаца) за бабе кажемо мáјка. Значи, не мâјка као што кажемо за маму, него мáјка. Отегнемо то прво А – мааааајка. И најчешће је само једна баба мáјка, она друга је ипак баба, што наравно не умањује њену важност али има другачије карактеристике.
Kако препознати мáјке?
Мáјке су увек имале мараму. И то везану испод браде или у лежернијој варијанти за потиљком.
Мáјке су готово увек носиле штрикане прслуке, било да је минус 15 или плус 35. Ако баш не носе прслук а онда обавезно кецељу.
Мáјке су у џеповима од прслука или кецеље обавезно имале следеће: гумице, зачепке за флаше, штипаљке, орахе и понекад, али није обавезно, неко дугме.
Мáјке су увек за прслуком или кецељом имале заденуте зихернадле које су им служиле за апсолутно све: од кувања, преко вађења трнова из прстију до, вероватно, окопавања баште.
Мáјке су увек легале одмах после Дневника 2, евентуално и раније ако је сутрадан свињокоља, а устајале са петловима. Ако легну после 21 ч онда ујутро закуцају до чак 7 ч.
Мáјке се увек деру на унучиће али их не туку.
Мáјке увече обавезно седе на улици пред капијом и чекају да им се пролазници јаве, а кад пролазници прођу онда мáјке саме себи или неком поред њих поставе питање: “А чији је овај?”.
Мáјке увек купују сијалице за пилиће.
Мáјке увек лети изнесу смедеревац на авлију да кувају пекмез од шљива и парадајз.
Мáјке праве саме себи дрвене шамлице и увек седе на њима.
Мáјке увек причају како су биле најлепше девојке у селу.
Мáјке увек имају неке другарице са којима се увек друже, а које уствари не воле.
Мáјке увек нуде леба док једете јер „не смеш јести без леба, болеће те стомак“.
Мáјке кољу пилиће и то увек са највећим ножем у кући. Са којим често и секу себи нокте.
Мáјке се наљуте за сваку ситницу чак и кад птица пролети у погрешном правцу.
Мáјке увек имају ушпараног новца испод јастука.
Мáјке увек имају сакривених слаткиша у шифоњеру, којих се углавном сете после неколико месеци.
Мáјке увек све најбоље знају па то и кажу, а то увек свима присмета па оне увек прокоментаришу: „Kуд сам и рекла, свима сметам, боље да ме нема“.
Мáјке једу грожђе са лебом јер „то је лепо ко колач, пробај“.
Мáјке штрикају чарапе за зиму.
Мáјкама за поклон купујете материјал па оне код шнајдерки шију себи одело. Ретко кад купују готову одећу.
Мáјке обавезно иду на вашар да сретну које кога и купе углавном ништа, или барем нешто на тезги са дрвенаријом. Често је то мешалица за оранију или по која варјача.
Мáјке недељом развлаче киселу или слатку гужвару. А пре тога ставе даску за мешење, просеју брашно, а онда ударе длан о длан да их очисте па створе неки успорени облак од брашна (или је моја дечија памет успоравала ту сцену због драматичности).
Све у свему, готово да више нема мáјки. Данас све неке модерне фенси бабе у фармеркама и са три леће колачима.
Mitrovica info
