Пева славуј у Маријином винограду, облаци да га чују застали,
ућутале су се шаропере шеве у великом и малом зеленом лугу,
међу лозом златокоси крупни маслачци се јутрос расцвали,
а различци и красуљци око беле брескве цветају у великом кругу.

Страшило –плашило од сунца на трем колибе се склонило
на клупу поред врата на дедино место оно је село,
од како њега нема оно овде газдује, баш се осмелило
у виноград нико не долази, његово је газдинство цело…
Пева славуј, песму носи ветар шумама и луговима,
застадох поред ограде,  да чујем шта то мали певач говори,
лагано на запад  иде сунце са својим златним ппуговима
у пусту пулинову кућу лисиче се видим, уселило,
на старој јабуци нечија се бела марама вијори…

Да имам као што немам било шта да продам,
десет златних дуката  некако да сакупим,
пошао бих Марија твом брату виноград  да купим.
Још се скупљају лептири где смо трњем купњак оградили,
тамо смо некад давно ти и ја црвене руже садили,
остаде само један грм миром да мирише,
над њиме прастари црни храст узалуд уздише…
У његовим гранама сакривен славуј вечерас дуго цвркуће
и надалеко се у сумрак шири те песме дивна арија,
срце ме вуче да вечерас прођем поред твоје куће,
али не могу, тебе тамо одавно нема Марија…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име