Чезнем да ти кажем
најдубље речи које ти имам рећи
Али се не усуђујем,
страхујући да би ми се могла насмејати.
Зато се смејем сам себи
и одајем тајну своју у шали.
Олако узимам бол свој,
страхујући да би ти то могла учинити.
Чезнeм да ти кажем
најверније речи које ти имам рећи
Али се не усуђујем,
страхујући да би могла посумњати у њих.
Зато их облачим у неистину,
и говорим супротно ономе што мислим.
Остављам бол свој да изгледа глуп,
страхујући да би ти то могла учинити.
Чезнем да употребим
најдрагоценије речи што имам за те.
Али се не усуђујем,
страхујући да ми се неће вратити истом мером.
Зато ти дајем ружна имена
и хвалим се својом суровошћу.
Задајем ти бол, бојећи се
да нећеш никада сазнати шта је бол.
Чезнем да седим мирно поред тебе
Али се не усуђујем,
јер би ми иначе срце искочило на уста.
Зато брбљам и ћаскам олако,
и затрпавам своје срце речима.
Грубо узимам свој бол,
страхујући да би ти то могла учинити.
Чезнем да те оставим заувек
Али се не усуђујем,
страхујући да би могла открити мој кукавичлук.
Зато поносито дижем главу
и долазим весео у твоје друштво.
Непрекидне стреле из твојих очију
чине да је мој бол вечито свеж.
