Вечни Сан
стиже на крилима безвремене Светлости
која цепа вео што поглед чини мутним
и одлази с оне стране Времена
непрестано исплићући узорке Бића.
Мистерија остаје нема,
смисао овог дугог путовања,
бескрајне пустоловине постојања –
чије се јуришање с краја на крај неба
разбуктава у небројено прстење стаза,
док на крају знање не засветли из сумрака
у бескрају људског духа,
и у тој бледо осветљеној зори
она без речи упери поглед кроз пукотину у магли
у слику Живота и Љубави
која се помаља из метежа дубоке патње и радости

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име