О колико је напоран пут Божији, као што Господ рече: Јер су уска врата и тесан пут, што води у живот, и мало их је који га налазе (Мт. 7, 14). А ми, немарни и страстољубиви, тешимо се тиме што (наводно) не можемо да носимо бреме, за које је Он рекао: Узмите јарам Мој на себе и научите се од Мене, јер сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер јарам је Мој благ, и бреме је Моје лако (Мт. 11, 29-30).
Учећи Своје ученике, Господ је говорио: Тако и ви када извршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17, 10).
То је Он говорио онима који су поднели труд и сачували га, јер су знали да постоје грабљивци који су спремни да покраду њихов труд.
Свако ко види било коју отровну животињу, змију или гују, или шкорпију, или што друго што има у себи смртоносни отров – бежи са страхом. А наша бестидна и јадна душа прима све оно што што је умртвљује и не бежи од тога, чак ни не одступа, већ се наслађује са тиме, и саглашава се срцем са тим, због чега узалуд троши своје време и остаје без јалова и неплодна.
Преп. авва Исаија
Из књиге – Добротољубље за сваки дан
