Људски организам је нераскидиво, међусобно повратно повезани сви делови и интегрисано остварују све функције. Поларизација на са једне стране тело, а са друге психу, је редукционистичка, али се користи из практичних разлога. У том дихотомном систему психосоматски поремећаји су они у чијем су настанку превасходно учествовали поремећаји психе. Са друге стране, свака телесна болест обично делује и на мозак и на психу, па су то онда соматопсихички поремећаји, као кад након инфаркта миокарда или мозга , дијабетеса меилитуса или малигних болести долази реактивно до депресије.
Одавно се у медицини разматра био-психо-социјални, холистички модел човека, а задњих десетак година је нагласак постављен на медицину која је усмерена на особу у свој својој целовитости и јединствености. Веома различити, комплексни механизми се налазе у основи настанка , развоја и одржавања психосоматских болести . Најпознатији су психонеурофизиолошка реакција на стрес која доводи до оштећење органа који су најподложнији стресу и конституционално најслабији, соматизација анксиозности због унутрашњег психичког конфликта , пражњење нерастерећених емоција, специфичност поремећаја у односу на врсту емоција, симболички говор органа, тип личности који олакшава настанак одређене телесне болести.
Психосоматски поремећаји су везани за сваки систем тела. Посебно треба обратити пажњу на веома озбиљне и најучесталије поремећаје срца и система за циркулације крви (хипертензија, артериосклероза, ангина пецторис, инфаркт миокарда, мождане исхемије и удари), система за дисање (бронхијална астма, Ца плућа), система за уношење и варење хране (гастрититс и улцус желуца, ГЕРБ, иритабилни колон, улцерозни колитис, тумори дебелог црева), за генитални (тумори, стерилитет) и систем за излучивање мокраће (поновљени циститиси, тумори), за нервни систем (психогени болни синдром, психогена главобоља, тензиона главобоља), за кожу (екцем, уриткарија, свраб и чешање, опадање косе, псоријаза), ендокрини систем (хипер и хипотиреоза, ДМ, преурањени климакс, стерилитет) и имунолошки систем (аутоимуне болести, малигне болести, учестале инфекције). За сваку болест, а посебно тешку и хроничну, која води компликацијама, веома је важно што раније препознавање, дијагностиковање и отпочињање лечења, да би могла да се у највећем могужем степену излечи и да дођ до што потунијег опоравка.
Постављање добре и поуздане, свеобухватне дијагнозе, која омогућава прављење оптималног плана лечења и њеног успешног спровођења, може да се остварује само кроз тимски рад психијатара, психолога и других специјалиста за лечење телесних болести. Психијатријско- психолошка помоћ нуди велики број решења за разноразне здравствене проблеме, па и оне који су наизглед непремостиви.
ЛЕЧЕЊЕ ПСИХОСОМАТСКИХ ПОРЕМЕЋАЈА
Лечење психосоматских поремећаја неизаставно се одвија код лекара соматских специјалности. Неопходно је, међутим, да се психијатријско и психотерапијско лечење одвија не само паралелно са лечењем код лекара специјалисте за одређену врсту телесних поремећаја, већ и да се одвија у оквиру њиховог заједничког, тимског рада. На тај начин, када су сви потребни специјалисти укључени, по могућству од почетка, у заједнички процес дијагностиковања, заједничко прављење оптималног плана свеобухватног лечења, као и заједничко праћење и процену резултата лечења, резултати су најбољи, степен оправка може бити најкомплетнији и најдуготрајнији, па се значајно може смањити и ризик од нових епизода исте болести или појављивања неке друге болести. Што се тиче психијатријског и психотерапијског лечења, користи се комбиновано лечење лековима и применом одређених психотерапијских техника. Од лекова се највише веома успешно користе антидепресивни лекови који доводе до повећања нивоа серотонина, као и бензодиазепини. Најважније и најефикасније психотерапијске технике, нарочито за прву фазу лечења, су на првом месту когнитив-бихејвиор технике, међу којима су и технике релаксације, менаџмент стреса, вежбање асертивности, освешћивање и кориговање својих погрешних уверења, доношења одлука и решавања проблема. Користе се и технике телесне психотерапије као и психодрама, јер пацијенти често маргинализују свој психолошки живот , емоције и потребе, па немају ни свест о њима нити идеје, тј.менталну представу , нити речи којима би описали своја осећања (такозвана алекситимија) Касније, када почетно лечење доведе до успостављању веће психофизичке равнотеже, све се више у оквиру психотерапије иде на постизање увида у природу свог проблема и њихове узроке, као и могућност да разреши своје унутрашње психичке сукобе, да постигне психички и физички склад, остварује успешно психичко и социјално функицонисање и да оснажи своје капацитет за регулисање тензије којом је био изложен.У случају када је тооствариво, може се спроводити и породична психотерапија која је терапија избора посебно у веома тешким поремећајима као што су анорексија нервоза и булимија. Групе подршке по типу лечења анонимних алкохоличара могу бити веома корисне. Постављање добре и поуздане, свеобухватне дијагнозе , која омогућава прављење оптималног плана лечења и њеног успешног спровођења , може да се остварује само кроз тимски рад психијатара, психолога и других специјалиста за лечење телесних болести.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
euromedic.rs
