“Љутита будала излијева своје емоције на друге, а раздражљива их обуздава и усмјерава ка себи, чак се тиме и хвали: Изнутра сав кључам, али се контролирам. То је најгора врста психолошког стања. Што је човјек паметнији, постаје смиренији не само извана, већ и изнутра.”
Глупост врло често облачи маску емотивности. Такав човјек се од оптужби за своје глупо понашање брани изјавом: Ја сам емотивна особа! То се првенствено односи на негативне емоције, као што су бијес, страх, узнемиреност и жудња.
Психолози су одавно утврдили да недостатак информација и немогућност да се процијени ситуација проузрокују снажне негативне емоције и код паметних и код глупих људи. Али паметан човјек из својих неуспјеха извлачи закључке, стјече искуство, тако да се сљедећи пут добро сналази у таквој ситуацији и више нема негативне емоције, јер му је све јасно, чак и ако му не иде најбоље.
Морате бити активни, јер само онда се енергија уложена у емоције претвара у дјела. Код глупог човјека, она се испољава као љутња или раздражљивост. Само што љутита будала излијева своје емоције на друге, а раздражљива их обуздава и усмјерава ка себи, чак се тиме и хвали: Изнутра сав кључам, али се контролирам. То је најгора врста психолошког стања. Што је човјек паметнији, постаје смиренији не само извана, већ и изнутра.
Је ли паметан човјек емотиван? Да, врло. Само што све своје емоције усмјерава на рад! Он подсјећа на текућу ријеку, која је на површини мирна, а испод тога је дубина. Сва моћ тока се осјети када уђете у ријеку. Зато паметни људи нису толико упадљиви.
Емотиван, али глуп човјек, сличи на планински поток који прска воду около (врели темперамент) или има велике брзаке (раздражљивост). У оба случаја, није ни текућ ни користан.
Ево још једне аналогије која одражава однос ума и осјећаја. Ум треба проматрати као канал за емоције. Зато емотивна особа мора посједовати још шири канал интелекта, од оних мање емотивних. Онда ће све емоције кренути у правцу акције.
А када је човјек окупиран послом, он има само једну емоцију и то позитивну – емоцију полета. И тада постиже успјех, а његове емоције из широког канала високог интелекта улазе у бескрајни оцеан радости.
Можда François de La Rochefoucauld ипак није био сасвим у праву кад је рекао да глава увијек буде надмудрена од срца?
Многи се једноставно плаше постати мудрији, јер мисле да ће тиме постати емотивно празни и неосјетљиви.
Бесмислен страх. Сасвим је супротно!
Само паметан човјек зна уживати, а што је у њему више разума – утолико је више задовољства.
odmorimozak
