Загрљени Спојени утопљени Вода и хрид Небо и птица Он јој у грло шапуће На жилу куцавицу Испод гркљана што трепери Од живе чежње Ево ме Ту сам Нашла си ме Дођох ти Она се обезнанила У наручју Вољеног Утопила нестала Као хљеб у вину Загрцнуо јој се живот У загрљају мирису бивству Чеканог Једно Као Платонов хермафродит Као Офелија и поток Као мајка и фетус Као квас и тијесто Спојени преспојени У етеру што на витице личи Лозе дрвета пузавице О како волим Климта Његове Љубавнике Вјечна прича Вјечна тајна Вјечна покора Мушкарац из жене истекао Из сна јој изњедрао У њу утекао Као утока свака у Ријеку У Море у Океан Таква спојеност Сан је мит и истина О како је чудесан овај Климт О какве старе прице исприча Бојама Шарама Жељом Тајном што је у себи ћути И спознањем Да лице Мужа Не може да се види анфас Иначе Савршеног нема Јер само га жена види У сну свом пресамићена Ту постоји Љубавник и лице његово И руке и прсти И љубав То лице остаје тајна њена Њен сан њен крст Јер сања Чеканог И само се у сну лице види Као у пјесми о оној дјевици Што се раскопчаног јелека Буди Врућа од сна помаме жеље Само је једно лице од два О како волим Климта Што нам истину шарама својим Сриче И не крије лица сакривеног Иза споја што сан тек је Њега нема без Ње Она је исток Љубавника Она му је матера и метреса Она је она поетеса што о Љубави Пјесме сном пише О спојености О Драгану Без лица без руку Сливеног изливеног Као мједена статуа У калуп свој О како је диван Климт Стане сан о Љубавницима У димензије боје шаре Љубавници што су у сан избјегли Из жене у жени Из жене у мушкарцу Спојени у илузији загрљаја Финих контура што нераздвојив Сан ствара Стварнији од скривеног лица Чеканог Сањаног Жељеног О како волим Климта
