Поводом 64. међународног сајма књига у Београду

Руска књижевност с правом се сматра једном од најзначајнијих у светској културној баштини. Један од најзначајнијих представника немачке књижевности, Томас Ман, изрекао је суд да је то „најчовечнија књижевност на свету“. У српској културној јавности она је увек уживала неподељени углед и популарност. Овде ћемо се сетити најзначајнијих превода сабраних или изабраних дела руских писаца и антологија руске књижевности у минулих сто година.

У периоду пре Другог светског рата српски издавачи и књижари пажњи читалачке публике највише су нудили дела руског реализма, раздобља које се с правом назива „златним веком“ руске литературе.  Већ 1930. у издању „Народне просвете“ појављују се Изабрана дела Ивана Сергејевича Тургењева у два тома у преводу и са предговором Милоша С. Московљевића. Исти писац, који је у 19. веку на Западу био најпопуларнији представник руске књижевности, доживеће код нас издање Сабраних дела у редакцији Богдана Поповића и Исидоре Секулић, такође у „Народној просвети“, 1935–1936. Очеве и децу превео је Милош С. Московљевић, Ловчеве записе Јован Максимовић, Приповетке Димитрије Ђуровић, Сергије Сластиков, Бранислава Бојовић, Зорка М. Велимировић и Јован Максимовић, Књижевне и животне успомене Јован Максимовић.

Достојевски је у овом периоду најпре доживео Изабрана дела у 6 томова у редакцији Богдана Поповића („Народна просвета“, 1932), када су српском читаоцу представљени романи Понижени и увређени и Идиот : роман у четири дела, превод Јован Максимовић. Већ наредне године код истог издавача из штампе излазе Изабрана дела Достојевског у 35 књига, које је приредила Исидора Секулић. Записи из мртвог дома појавили су се у преводу Косаре Цветковић, Злочин и казна и Браћа Карамазови у преводу Јована Максимовића, Двојник у преводу Људмиле Михаиловић, Нечисте силе у преводу Косаре Цветковић – да наведемо само најзначајнија дела и из овог капиталног издања и њихове преводиоце.

У међуратном раздобљу долази и до најширег упознавања српске културне јавности са стваралаштвом Лава Николајевића Толстоја. Изабрана дела у 30 томова, које је за штампу приредио Милан Кашанин, објављује „Народна просвета“ 1933–1934.  године, Детињство, Дечаштво, Младост и Сећања превели су Милица Јанковић и Милан Кашанин, Препад и Козаке Станка Ђ. Глишић и Људмила Михаиловић, Севастопољ и друге приповетке Станка Ђ. Глишић и Петар Драговић, Рат и мир Милош С. Московљевић, Ану Карењину Зорка М. Велимировић, Живи леш и друге драме Јован Максимовић и Милош С. Московљевић, а Васкрсење Петар Драговић. Готово истовремено, 1934, „Народно дело“ упознаје српско читалиште са приповедачким делима овог горостаса руске и светске књижевности у 8 томова (превод Глигорије Божовић, Милета Јакшић, Никола Николајевић, Сибо Миличић, Петар Петровић).

Антон Павлович Чехов представљен је српском читаоцу Сабраним делима у 14 томова из 1939. која је приредио М. Пешић. Реч је о 12 томова приповедака (преводиоци:  Митар Максимовић, Косара Цветковић, М. М. Пешић, Десанка Максимовић, Сергије Сластиков, Јован Максимовић и др.) и два тома драма (Славка Димић-Пишкин, Зорка М. Велимировић и Јован Максимовић).

Најзад, занимљива је чињеница да је Максим Горки (Алексеј Максимович Пешков) у међуратном периоду издаван три пута:   Изабрана дела у два тома у издању „Народне просвете“ 1932. приредила је Исидора Секулић (двотомни роман Дело Артамонових у преводу  Бранка Ковачевића),  Приповедачка дела публиковало је „Народно дело“ 1934. у 4 тома (прев. Милета Јакшић, Никола Николајевић), а најопсежније, 15-томно издање појавиће се 1938–1941. захваљујући „Нолиту“ и његовим преводиоцима Мири Чеховој, Бранислави Бојовић, Родољубу Чолаковићу и Радовану Зоговићу. У раздобљу 1946–1952. београдска „Култура“ објавиће Дела Максима Горког у 27 томова, чији су редактори били Иво Андрић, Ивана Дубоковић, Вера Стојић, Божа Ковачевић, Милан Ђоковић, Вера Вујновић и Марко Видојковић, а у исто време, конкретно 1946–1950. „Вук Караџић” издаће Изабране комедије и драме чији је аутор велики руски драматург из 19. века Александар Николајевич Островски у преводу Кирила Тарановског.

Шездесетих година расте интересовање за Јесењина  појављују се Сабрана дела у 5 томова  у редакцији Милорада Живанчевића, Миодрага Сибиновића, Николе Бертолина (Београд : Народна књига : Култура, 1966). Велики лиричар доживеће нова издања у „Раду“ од 1970. до 1980, „Слову љубве“ 1979. и Verzalpress-у 2000. Нешто касније појављују се  Сабрана дела А. С. Пушкина у редакцији Милорада Павића („Рад“, 1972. и 1979), где су као преводиоци ангажовани Никола Бертолино, Милован Данојлић, Ирена Грицкат, Љубомир Симовић, Мирослав Топић, Миодраг Сибиновић и други. Од великих песника Сабрана дела у три тома на српском језику добиће Михаил Љермонтов  („Рад“, 1980. – избор, предговор и коментари Миодрага Сибиновића). И Марина Цветајева, песникиња трагичне судбине, представљена је нашој јавности Изабраним делима у 3 тома која је за Српску књижевну задругу 1990. приредила Милица Николић.

Од прозаика преводи се Николај Васиљевич Гогољ (Сабрана дела; редакција Радован Лалић, Милосав Бабовић. Београд : Народна књига; Цетиње : Обод, 1970. – 5 томова), Михаил Шолохов (Сабрана дела у 7 томова, „Култура“, 1963, прев. Миливоје Јовановић, Милош С. Московљевић, Витомир Вулетић), Исак Бабељ (Матица српска, 1967; избор, редакција и превод Миливоје Јовановић), Михаил Булгаков (Дела у 8 томова која су приредили Миливоје Јовановић и Милан Чолић, а издале их Српска књижевна задруга и Народна књига 1985). Нобеловац Иван Буњин добија Изабрана дела у 6 томова у издању „Бернара“ из Старих Бановаца.

Периодично се прештампавају и делимично допуњују већ поменута издања руских класика.

Посебно је интересовање изазвала појава Сабраних руских бајки А. Н. Афанасјева у 8 томова („Просвета, 1982) у преводу Милијане Мирковић.

Нашу пажњу, свакако, заслужују и антологије. Поменућемо оне најзначајније: ЗВУЦИ руске лире / превео Р. Ј. Одавић. – Београд : Свесловенска књижарница М. Ј. Стефановића, 1914; ШЕСТ руских песника : Александар Блок, Ана Ахматова, Борис Пастернак, Осип Мендељштам, Марина Цветајева, Николај Заболоцки / избор, превод, уводни запис и белешке Стеван Раичковић. – Београд : Култура, 1970; АНТОЛОГИЈА руске поезије : XVIIXX век. Књ. 1 / избор, предговор и текстови о песницима Александар Петров ; првод Н. Бертолино, П. Вујичић, И. Грицкат, О. Давичо, Л. Захаров, Ј. Јовановић Змај, Д. Киш, Б. Ковачевић, З. Коцић, И. В. Лалић, И. Мамузић, Б. Миљковић, В. Николић, Р. Одавић, М. Павић, А. Петров, М. Пешић, С. Раичковић, М. Сибиновић, Љ. Симовић, К. Тарановски, М. Топић, Б. Ћосић, И. Хаџић, П. Чудић. – Београд : Просвета, 1977;    АНТОЛОГИЈА руске поезије : XVIIXX век. Књ. 2 / избор, предговор и текстови о песницима Александар Петров ; превод О. Влатковић, П. Вујичић, О. Давичо, М. Данојлић, Л. Захаров, М. Јовановић, Д. Киш, Б. Миљковић, А. Петров, М. Пешић, С. Раичковић, М. Сибиновић, Љ. Симовић, Б. Ћосић, И. Хаџић, П. Чудић. – Београд : Просвета, 1977; СЕДАМ руских песника : Александар Блок, Ана Ахматова, Борис Пастернак, Осип Мендељштам, Марина Цветајева, Николај Заблоцки, Јосиф Бродски / избор, препев, уводни записи и белешке Стеван Раичковић. – Београд : БИГЗ, 1990; АНТОЛОГИЈА поезије руског Београда / избор, превод, предговор и белешке о песницима Остоја Ђурић ; библиографија Алексеј Арсењев. – Београд : Zepter Book World, 2002;  УЗВОДНО од суза : једанаест руских песникиња / избор и превод Драгиња Рамадански. – Нови Сад : Академска књига, 2009; АНТОЛОГИЈА руске лирике : XXXI век / избор и белешке о писцима Миодраг Сибиновић. – Београд : Паидеиа, 2007. – 3 т.

Читаоцима „Православља“ посебно бисмо препоручили две антологије: СЕНКА туге и светлост наде : антологија православне поезије руских песникиња / песме изабрала и превела Љубица Несторов. – Београд : Словенско слово, 2005 и АНТОЛОГИЈА руске духовне прозе : Руси у Богу / избор Здравко Шћепановић. – Крушчић : Панонске нити ; Стари Бановци ; Београд : Бернар, 2014.

 

 

Проф. др Ксенија Кончаревић

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име