У ери конзумеризма када се многи одричу својих личних убјеђења за рад властитог конфора, добро је сјетити се човјека који никада није одступао од хришћанских идеала.
Та непоколебљивост у вјери је била и основни разлог због којег је био интерниран у један од најозлоглашенијих нацистичких логора у Дахау.
Савремени историчари и самозвани вјерски аналитичари олако прелазе преко чињенице да је један Патријарх Српске Православне Цркве био заточеник нацистичког логора Дахау.
Велики и храбри свједок, велики страдалник Христов у XX вијеку је био Свети Свештеноисповједник Патријарх српски Гаврило, један он најзнаменитијих патријараха српских од времена Светог Саве до патријарха Порфирија, који је страдао за Христа Господа и за вјеру православну, који је и сам забиљежио да је за свога живота био у тридесет казамата и затвора.
Зато смо ми у Цркви дужни да се увијек и изнова сјећамо овог исповједника православне вјере.
То је уосталом и аманет који нам је оставио и блажене успомене Митрополит Амфилохије.
Испуњавајући тај аманет, његова духовна чада су после освештавања камена темељца наставили са градњом храма посвећеног овом новом свештеноисповједнику цркве Христове у патријарховим родним Врујцима у Морачи. И хвала Богу, храм је већ саграђен у облику храма са Ловћена, и у току су унутрашњи и спољашњи радови на њему и украшавње овог дивног новог храма Божијег.
Такође, поред отпјеваног тропара у његову част, започето је и писање службе и акатиста, Свештеноисповједнику Патријарху српском Гаврилу Дожићу, која ће надамо се заживјети у богослужбеној пракси цркве, и то ће бити подстрек да да ће се умножавати хагиографско дјело о њему.
До сада су објављивани бројни радови, студије и књиге о Патријаргу Гаврилу, међу којима је и недавно обновљено и допуњено и из штампе изашло тротомље у част Патријарха Српског Гаврила Дожића (Животопис од проф. др Радмиле Радић, Мемоара и Списа) у издању Синода Српске православне цркве, са благословом Патријарха Порфирија, под уредништвом вриједног дјелатника на пољу црквене историје, монаха др Павла Кондића, управника Архива Митрополије црногорско-приморске. Велики број пјесма је испјеван у част овог великог јерарха и архипастира Српске цркве које је ће сабрати у збирку поезије посвећене Патријарху Гаврилу Дожићу.
И у иконографској умјетности већ су му насликане неколике фреске у храмовима, и иконе, урађени мозаици, које међу вјерним народом такође свједоче о светости Светог Патријарха Гаврила. Фреске су насликане у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, храму Светих Макавеја у Толошима у Подгорици, храму Светог Пантелејмона и Климента Охридског у Барама Радовића, мозаици у храму посвећеном Светом патријарху Гаврилу у Врујцима у Морачи, на конаку у Доњем манастиру Острогу, манастиру Морачи и у другим храмовима.
Једна позната италијанска сликарка је за острвски храм Светог Вартоломеја (гдје се налазе и мошти овог Христовог апостола) на Тибру у Риму насликала велику композицију „исповједника и мученика хришћанске Европе“ у Другом свјетском рату. На тој великој слици је централна личност управо, мученик Гаврило Дожић, јер су јединствена двојица архијереја европских који су били у Дахау били, Патријарх Гаврило и Владика Николај Велимировић.
У Дахау је за руски храм Васкрсења Христовог који се тамо налази, Митрополит Амфилохије 30. априла 2017. године после Архијерејске литургије, поклонио икону Светог Патријарха Гаврила и Светог Владике Николаја.
Основни облик прослављања светих Божијих људи у Цркви, јесу богослужење у коме се користе текстови писани у славу светих, осликавање фресака и икона у част светих, подизање храмова у њихову част, писања житија светих, и сакупљање њихових поука и дјела, како би били примјер покољењима иза њих.
Циљ човјековог живота на земљи јесте обожење, постизање божанске светости. Светост се стицала светим животом, а општи назив за све прослављене личности јесте светац. Он у себи обједињује све друге светачке атрибуте и епитете који ближе објашњавају подвиг и свједочење. Ликови светих су формирани на основу њихових подвига и врлина њихових живота.
Свештеноисповједници су исповједници вјере Христове у свештеном чину (могу бити патријарси, епископи, свештеници), дакле чланови јерархије који су претрпјели гоњења и мучења за Христа, задобили ране, али су мучења преживјели.
Патријарх српски Гаврило Дожић, препознат је као свештеноисповједник у Цркви. Његово животно начело било је и остало „мучеништво и родољубље“; кроз сав његов живот његово оружје, по његовим ријечима, било је: „богољубље, братољубље и човјекољубље, ревност и трудољубље, као и – трпљење у свим искушењима“.
Молимо се Господу Христу и Његовом вјерном слуги и свештеноисповједнику, Патријарху српском Гаврилу Дожићу, мученику и витезу православља, да цијелом српском народу, широм васељене, надахнути његовим примјером подари снаге у стицању врлина и аманета, које нам је оставио и на које нам је указивао Свети Патријарх Гаврило, међу којима је и онај, „ако је живјети, да живимо за светињу и слободу. Ако је мрети, да мремо за светињу и слободу!“
Свети Свештеносповједниче и мучениче Патријарше Српски Гаврило, моли Бога за род свој!
Аутор је професор Агиологије у Богословији Светог Петра Цетињског на Цетињу
