(Isusa nakon Judine izdaje hvataju…)

Juda više ne razume šta se dešava, ne može da poveže misli. Ako se Hristos ne pokazuje kao Mesija, čak ni u smrtnoj opasnosti, u koju ga je on, Juda, namerno stavio, ko je onda On? Neki ludak, prosvećeni, čak čudotvorac? Ili je nešto tako veliko i sveto, što do sada nije shvatao? Krv Nevina?

Judi je jasno da je pogrešio, pao u zabludu, koja je dovela do izdaje, što je najgori zločin. Za sve vekove njegovo ime ostaje sinonim izdaje. „Judin poljubac“.

Predao je na mučenje i smrt Učitelja, koji nije prestao da ga voli čak ni kad ga je Juda izdao. I sad Ga vidi usred mučitelja i shvata da je on, Juda, tome kriv. Počinje da se seća sve brige koju je Isus na Tajnoj večeri imao za njega, i svih reči kojima ga je tiho pozvao k Svom srcu. Shvata da je Isus znao šta je u njegovom srcu, i njegove misli i namere, ali i da pored toga je Učitelj ne protiveći se, otišao u susret izdaji. Ta njegova buntovnička svojevolja kojom je hteo da ispravi Učitelja, da ga spreči da ispuni Svoju volju, sada se topila i prerasla u nesnosnu grižu savesti, u pravi pakao.

Goruća ljubomora koja je zasenila njegovu ljubav ka Isusu, i navela ga na izdaju, postala je mrak u njegovoj duši. Ali u duši više nema ni svojevolje ni samoljublja. Juda se raskajao (Mt. 27.3), lakonski kazuje jevanđelist Matej, jedinstveni svedok tih događaja. Ali ta jedna reč (raskajao) sadrži u sebi tajnu Judinog kraja. Zašto se Juda raskajao? Samo zato što je zarad sopstvene koristi, prodao Hristosa za 30 srebrnjaka? Sitne izdajice se sa parama koje prime za svoju izdaju,  povlače, i time se njihova uloga završava.

U tom smislu i Judi je prirodnije bilo da ode nakon svoje izdaje, a ne da ostane posmatrač onoga što sledi. Jedini razlog što bi ostao jeste osećanje da je uzeo malo novca za svoju izdaju. Ali Judino raskajanje se odnosilo na sve ono zbog čega je dušu predao satani , gde su srebrnjaci samo spoljan i beznačajan, ali ipak vidljiv detalj.

Zajedno sa raskajanjem u Judi se probudila i svest o užasu svega što je uradio. Bogoborstvo, istrošivši se i pokazavši svoju nemoć, okrenulo se na svog nosioca.; ljubomora, svojevolja i usiljenje ljubavi, koji su bili usmereni ka Isusu, sada su ga opteretili u svoj svojoj sili.

Odavde počinje Judina duhovna agonija. Ona je veoma kratko opisana u Mt. 27.3-5: „Tada vidjevši Juda izdajnik Njegov da ga osudiše raskaja se, i povrati trideset srebrnika glavarima svešteničkijem i starješinama. Govoreći: ja sagriješih što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: šta mi marimo za to? Ti ćeš vidjeti. I bacivši srebrnike u crkvi iziđe, i otide te se objesi.“

 

odinblago.ru

Preveo za Čudo Vladan Rakanović

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime