Озбиљно схватити Велики пост значи, пре свега, да га посматрамо у основи – као духовни изазов, који тражи одговор, план, непрестани подвиг. Ово је као што знамо, и био разлог да је Црква установила недеље припреме за Велики пост. То је време за одговор, за одлуку и план. Најбољи и најлакши пут је да следимо упутство Цркве – било да размишљамо о пет еванђелских тема које нам се нуде у пет недеља пред постом: о жељи (Закхеј), о понизности (митар и фарисеј), о повратку из изгнанства (блудни син), о суду (последњи суд) и о праштању (недеља праштања). Ови одељци из еванђеља нису зато да буду у Цркви само слушани. Суштина је да се „понесу кући“ и да се о њима размишља у терминима мога живота, моје породичне ситуације, мојих  службених обавеза, моје бриге за материјалне ствари, мојих односа према конкретним људским бићима, са којима живимо.

Ако се овим размишљањима додају молитве: „Отвори ми врата покајања, Животодавче“ и Псалам 137: „На рекама вавилонским“, које се певају пре почетка поста, човек почиње да размишља шта то значи „осећати се Црквом“ како литургичко време даје печат свакодневном животу. То је време и да се прочита религиозна књига. Није циљ овог читања да се повећа наше знање о религији. Оно је, углавном, зато да се очисти наш ум од свега што га испуњава. Невероватно је колико је наш ум оптерећен свом врстама брига, интереса, стрепњи и утисака и колико мало контроле имамо над тим. Читање религиозне књиге, концентрација наше пажње на нешто сасвим другачије од обичног садржаја нашег мишљења, само по себи ствара другу менталну и духовну атмосферу. Нису то „рецепти“ – могу да постоје и други начини начини да се човек припреми за Велики пост. Веома је важно да за време ове предсезоне, на Велики пост гледамо са растојања, као а нешто што нам сам Бог шаље, као на прилику за опомену, за обнову, за продубљивање. Ту прилику која нам је дата треба да узмемо озбиљно, тако да кад у недељу праштања кренемо на вечерње богослужење, можемо да будемо спремни да речи Великог Прокимена, којим се објављује Велики пост доживимо као своје властите речи:

„Не окрени лице своје од слуге свога, јер сам тужан…“

Велики пост, о. Александар Шмеман

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име