“ Много пута на неки начин кажемо Господу – „иди од нас“, некада када чинимо грех, када имамо неку страст, када имамо неки нечастан интерес. Нама тад не треба Господ јер нас његово присуство разобличава и открива нашу нечистоту и прљавштину. Приморава нас на покајање и на исправку нашега живота. Зато ми у многим ситуацијама или се правимо да Господа нема, или се трудимо да га заборавимо му окрећемо леђа. А Господ нас призива љубављу својом, светим позивом својим -„дођите сви, уморни, натоварени ја ћу вас одморити јер јарам је мој благ и бреме је моје лако“. И Господ нас призива смиреним позивом нашу слободу поштујући да ми препознамо Спаситеља свога и да му приступимо“.
