Глобални очекивани животни век порастао је за 5,8 година код мушкараца и 6,6 година код жена између 1990. и 2013. године. Повећање се приписује опадању броја умрлих од рака (за 15 одсто мање) и кардиоваскуларних болести (за 22 одсто мање) у регионима са високим примањима.

У мање обилним регионима, пораст се приписује брзом смањивању броја умрлих од дијареје, инфекција дисајног тракта и неонаталних поремећаја, наводи се у истраживању објављеном у британском магазину The Lancet.

Само један регион – Подсахарска Африка – нема корист од ове промене, будући да су смртни случајеви узроковани ХИВ-ом довели до пада очекиваног животног века у овом региону за пет година.

„Напредак који видимо, упркос бројним болестима и повредама је добар, чак и изузетан, али можемо и морамо да радимо боље“, рекао је вођа истраживања професор доктор Кристофер Мареј са Универзитета у Вашингтону и додао: „Огроман број акција и фондова за главне инфективне болести попут дијареје, богиња, туберкулозе, сиде и маларије заиста има утицај.“

Истраживање, међутим, открива и да је стопа смртности од неких главних хроничних обољења у порасту, укључујући рак јетре изазван хепатитисом Ц (пораст од 125 одсто од 1990. године), поремећаје изазване конзумирањем дроге (пораст од 63 одсто), хроничну болест бубрега (у порасту 37 одсто), дијебетес (у порасту од 9 одсто) и рак панкреаса (у порасту од 7 одсто).

Истраживање глобалног терета болести 2013, које је финансирала Фондација Бил и Мелинда Гејтс, такође открива да су земље са малим приходима попут Непала, Руанде, Етиопије, Нигера, Малдива, Источног Тимора и Ирана успеле да направе изузетан успех у последње 23 године, јер им се очекивани животни век повећао за чак 12 година код оба пола. У Индији је, такође, дошло до доброг напредовања животног века, који је скоро седам година дужи за мушкарце, односно 10 година дужи за жене.

Истраживање је такође показало да је самоубиство растући проблем јавног здравља у Индији, док се половина самоубистава широм света деси само у Индији и Кини. Упркос драматичним падовима у стопи смртности деце испод 5 година старости са 7,6 милиона 1990. године на 3,7 милиона 2013. године, истраживање указује да инфекције респираторног тракта, маларија и дијареја још увек спадају у пет најчешћих узрочника смртности код деце, односећи скоро 2.000.000 деце сваке године.

 

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

nationalgeographic.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име