Kућа која важи за најстарију у Београду налази се на Дорћолу, у улици Цара Душана број 10 и под заштитом је државе као споменик културе од великог значаја.
Радови на изградњи најстарије сачуване зграде у Београду изводили су се у периоду од 1724. до 1727. године под вођством инжењера и пуковника аустријске војске Николе Доксата де Мореза ког је принц Виртембершки задужио да обнови и ојача Kалемегданско утврђење. Овог градитеља аустријске царске власти су убрзо оптужиле за велеиздају и стрељан је подно утврђења, а хроничари тог времена тврде да је његовим убиством требало да се прикрије тачна локација тајних пролаза који воде у тврђаву и из ње. Kућа, која је изграђена у барокном стилу, припадала је Елијасу Флајшману, угледном ременском мајстору и саветнику у општинском већу који се у Београд доселио након аустријског освајања града 1717. године. Он је био власник и радионице која се налази у приземљу куће у којој се у наредним вековима увек обављала нека занатска делатност.
За ову грађевину везују се разне мистерије, па су тако током Другог светског рата Београђани сведочили да Немци свакодневно нешто копају и траже у највећој тајности. Многи су тврдили да је у подземним тунелима пронађено благо које је затим преношено у Берлин. Иако никад није званично потврђено шта се тамо десило, део мистерије је откривен у годинама после рата кад су станари зграде заиста пронашли тунеле о којима се причало. Међутим, нико се није усудио да зађе даље и види где пролази воде, а данас је тешко открити с којим објектима је зграда повезана јер су тунели већим делом урушени и под водом.
Док није почела национализација приватних објеката средином педесетих година, у приземном делу се налазила продавница, а у подруму куће била је смештена позната текстилна радионица Народни херој Анђа Ранковић која је касније прерасла у текстилног гиганта БЕKО. До скора је у том објекту пословала пекара која је иначе прва пекара у Србији и бившој Југославији која је увела 24-часовно радно време, а њен власник Ђорђе А. Илић био је оснивач и председник прве уније пекара, првог еснафског удружења такве врсте од 1945. године.
Архив Србије
