У свакој секунди човек на нешто помисли, некада с разлогом а некада и не. Правимо планове, окупирани смо свакодневним активностима, много тога и не региструјемо. Наука каже да свако од нас у будном и свесном стању има више од две хиљаде мисли на сат. Мозак има способност да највећи део непотребних мисли одбаци, али проблем настаје када ове безначајне мисли почну да се понављају и намећу.
Типичан пример, истиче се у психолошкој пракси, јесте страх од заразе. Сасвим је нормално да водимо рачуна да штетне материје не доспеју у наше тело, али сигурно се нећемо због тога туширати 10 пута на дан.
Бројање предмета, прање руку
У присилне радње спадају и прекомерно прање руку, претерано чишћење, бројање предмета, избегавање неких места, стално проверавање врата, шпорета и слично.
Зашто се ове активности сматрају присилним радњама?
– Особа која следи ове ритуале има осећај унутрашње присиле да их упорно обавља. Иако ти ритуали и самој особи изгледају бесмислено и нелогично, она ипак осећа снажну потребу да их упражњава – каже психолог др Владимир Мишић.
Он објашњава да основни разлог тих радњи није њихов садржај већ функција.
– Функција присилних радњи јесте да скрене пажњу с анксиозности и помогне особи да тренутно смањи анксиозност и тако је држи под контролом. Илузија је да се анксиозност може контролисати на тај начин, али особа верује да може, јер осећа тренутно олакшање и наду да ће анксиозност нестати, зато тако упорно спороводи ритуале –– објашњава наш саговорник.
Присилне радње су ритуали које упражњавају особе које имају такозвани опсесивно-компулсивни поремећај. Суштина овог поремећаја је у избегавању особе да се суочи са сопственим страховима, јер је то пут да их се ослободи. То се може превазићи, уз доста рада и упорности. Прво таква особа треба да научи да направи дистанцу у односу на ирационалне опсесивне мисли, да не придаје мислима магијски значај и да прекине да упражњава присилне ритуале.
– Таква особа треба да научи да не избегава негативна осећања, односно да их толерише – истиче др Мишић.
Ако би особа свесно и намерно престала да упражњава ритуале, анксизност би се појачала, а то је управо оно чега се она највише плаши – суочавања с непријатним осећањима које потискује, од којих бежи.
Страх дође и прође
Често то може бити бес према неког блиској особи, осећај кривице, стид и слично.
– Једини начин да особа превазиђе ирационалне страхове је да се суочи с њима. То значи да се особа препусти страху, не опире му се, пусти да страх дође и прође. Да би то особа учинила, мора се дистанцирати од ирационалних мисли које када је преплаве не уме да контролише. Да би они који пате од ових поремећаја лакше пребродили ирационална осећања најбоље је ипак да се посаветују с психологом, мада постоје и програми самопомоћи који могу бити делотворни – наводи др Владимир Мишић.
Стани, не мораш то да радиш
Када осетите потребу да урадите неки ритуал који сте до сада много пута радили, реците себи: „Стани, не морам ово да радим сада, спреман сам да се суочим са страхом и да га истолеришем сада, не морам више да бежим од страха!”
Вратите пажњу на садашњи моменат, направите разлику између маште и реалности.
Усмерите пажњу на осећај страха у телу и препустите му се скроз без опирања.
Фокусирајте се на дисање, примените на пример технику дисања стомаком како бисте смањили анксиозност.
Говорите себи: сада осећам ирационални страх, то није опасно, нисам у опасности, не губим контролу, само се препуштам ирационалном страху, не морам да га контролишем јер је то само осећање, непријатно је али ја то могу да толеришем сада у овом моменту.
Реците себи: Ја нисам овај страх, страх је само осећање и није одраз мог идентитета, мојих жеља, овај страх се базира на имагинацији, машти.
Сачекајте да страх прође скроз.
Поновите све ове кораке сваки пут када осетите потребу за неким ритуалом.
Политика
