Површина језера Перућа у Хрватској све се више спушта, а ових дана из воде је извирио део старог православног манастира Драговић из 1395. године, који је 1958, због градње акумулацијског језера и хидроелектране, једноставно – потопљен. Заједно са читавим насељем.

Перућко језеро је ових дана на озбиљно ниском водостају, а из воде израњају камени зидови.

Тада је расељено 1500 људи, језеро је прогутало куће и плодна земљишта, али они који су живи и њихови потомци добро се сећају својих села и прича родитеља.

Манастир Драговић са својим кућама у Кољанима, Врлика, пре потапања 1958. године

Перућко језеро је вештачко језеро на реци Цетини, између планина Динаре и Свилаје у Хрватској. Пре почетка јесењих киша водостај досеже најнижи годишњи ниво и није реткост да се вода повлачи све до некадашњег природног корита реке Цетине, остављајући необичне призоре и подсећајући на тајне које леже испод површине воде.

Прича о манастиру Драговић има посебан значај. Наиме, у питању је један од три историјска српска манастира у Далмацији, подигнут шест година после легендарне Kосовске битке, у периоду тешком за српски народ.

На основу ”Повијести о Светорождественском манастиру Драговићу у Православној епархији далматинској” из 1859, манастир је понео име по Драгу који је са браћом прешао из Босне у Цетинску крајину, а по народном предању по речици која је извирала у близини. Манастир је до 1995. године чувао у својој библиотеци право благо – октоих из 14. века, минеј за месец мај из 1531. године, писан у Студеници, кратке записе Доситеја Обрадовића, који је на својим путовањима ту свраћао, као и Лаза Kостић, Симо Матавуљ… У ризници се чувао се антиминс патријарха Арсенија Чарнојевића из 1692. (први барокни антимис у Срба) и многе друге драгоцености.

Након потапања, изграђен је нови манастир, на узвишењу изнад језера, који је 1995. опустошен и до реновирања почетком двехиљадитих, његове просторије су наводно служиле као штала.

 

 

 

Глас јавности

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име