Онај ко се подвизава унутарњим подвигом, у сваком тренутку треба да има четири делања: смирење, крајњу пажњу, противречење (помислима) и молитву.
Смирење – да би, док се бори против противника, гордих демона, свагда имао у срцу помоћ Христову, јер Господ ненавиди горде (Прич. 3, 34).
Пажњу – да би свагда држао срце своје слободним од сваке помисли, чак и од оне која изгледа добро.
Противречење (помислима) – да би се, чим схвати ко му приступа, истог часа са гневом супротставио лукавоме, као што је речено: И ја ћу одговорити ономе који ме ружи (Пс. 119, 42).
Молитву – да би после противречења истог часа из дубине срца неизрецивим уздасима завапио Христу.
Тада ће сам подвижник увидети како се обожаваним Именом Исусовим развејава непријатељ, као што ветар развејава прах или као што ишчезава дим.
Књига: Добротољубље за сваки дан
