Један велики старац је са својим ученицима пролазио поред чемперса различите величине, малих и великих. Рече тад старац једном од својих ученика: „Ишчупај овај чемпрес.“ Тај Чемпрес беше мали и брат га зачас ишчупа једном рукома. Старац му показа на други, већи од првог и рече: „Ишчупај и овај.“ Брат и њега ишчупа вукући га двема рукама. Старац му показа на један још већи чемпрес. Овај га ишчупа, али са великим напором.
Потом му старац показа на још већи. Брат га је дуго и са огромним напором чупао, да би га тек после много труда и проливеног зноја на крају ипак ишчупао. Напослетку, старац му показа чемпрес већи од свих претходних. Но, брат ни после много напора и проливеног зноја није успео да га ишчупа. Видевши да овај то не може учинити, старац наложи другом брату да устане и помогне му. И тек су њих двојица (заједно) једва успела да га ишчупају.
Тада старац рече браћи: „Ето какве су страсти. Док су још увек мале ми их можемо ако хоћемо са лакоћом ишчупати. Ако их пак, занемаримо док су још увек мале , оне се (временом) учвршћују, а што се више учвршћују, то нам је више потребно напора да их ишчупамо. А, ако се предубоко укорене у нама, ми их тада сам, чак ни уз велики труд више не можемо ишчупати из себе, уколико не добијемо помоћ од неких Светих који нам помажу божански.
