Део први: Монах Ефраим
Године 1425. један монах је заробљен и мучен у свом манастиру у Грчкој јер је био хришћанин.
Полако је мучен до смрти током периода од годину дана.
После сваке епизоде његовим ранама је дозвољено да зарасту, а затим је био подвргнут новим и горим казнама.
Коначно су га погубили.
Окачен је наглавачке за дрво у дворишту манастира, пробијен наоштреном мотком и запаљен.
Сви трагови његовог живота и мучеништва били су заборављени све до овог века, када се јавио игуманији једног манастира и испричао јој свој живот и страдања.
Открио је и место где су закопане његове кости, које се никада нису распале.
Ископали су кости у славу Божију.
Део други: зависник и Светитељ
Неколико година касније, амерички тинејџер на Средњем западу борио се са сопственим животом.
У великој мери је користио дрогу (кокаин и хероин) и брзо је клизио до уништења.
Није имао ни стабилан породични живот ни религиозно васпитање, а иако је још млад био је у озбиљној невољи.
Једне ноћи му се јавио ружни старац и рекао: „Ја сам твој пријатељ, желим да закажем састанак са тобом да се нађемо. Упутио га је да уђе у свој ауто и вози што је брже могао низ одређени пут који је на крају имао укосницу са стрмом литицом на кривини. Младић је урадио како му је наређено, ушао у свој аутомобил и кренуо што је брже могао низ пут. Изгубивши живце у последњем тренутку успео је да притисне кочницу и једва је скренуо.
Стигао је кући потресен.
Две ноћи касније, старац се поново појавио и са гневом и огорчењем рекао: „Веома сам разочаран што се нисмо срели. Уђи поново у ауто и вози што брже можеш и овог пута не притискај кочнице.“
Младић се осећао необично приморан да то уради.
Још једном је ушао у свој ауто, возио што је брже могао и овога пута се није зауставио већ је великом брзином одлетео са литице.
Ауто је демолиран, али се, зачудо, извукао само са посекотинама и модрицама и са потресом мозга. Неколико недеља након што је изашао из болнице, ружни човек му се још једном јавио и рекао: „Бесан сам на тебе што ниси испоштовао наш термин. Вечерас ћеш ме сигурно срести! Стави дуплу дозу лека у своју иглу.“
Дечак је поново осетио страховиту потребу да тако и уради и, након убризгавања, пао је у кому од предозирања.
Одведен је у болницу где су лекари његовој породици рекли да највероватније неће преживети. А да је случајно и преживео, био би само у полусвести – у вегетативном стању. Готово да није било шансе за опоравак.
За две недеље, међутим, младић се пробудио, потпуно свестан. Рекао је онима око себе да је видео човека који је личио на неку врсту блиставог монаха. Пришао му је и рекао: „Молио сам се за тебе… Бог ти је дао још једну шансу. Живећеш, али мораш исправити свој живот. Доћи ћеш у Грчку да посетиш почивалиште мојих костију, благодарећи Богу за твоје спасење.
Моје име је Ефраим.“
ИЗВОР: https://deathtotheworld.com/articles/overdose/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 17.06.2022.
