Забринут због мноштва студената који су на студије у Београд долазили из удаљених градова, краљ Александар I Карађорђевић је наредио да се сагради студентски дом. Новац је, иначе, сакупљен од немачке ратне одштете.
Занимљиво је да је 1926-те Краљ сменио тадашњег министра финансија због малверзација са новцем од ратне одштете, коју Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца добија од Немачке и наредио да се тај новац одмах преда министру просвете.
Убрзо, краљ Александар Први шаље писмо ректору Универзитета, где истиче да „брине о добрим, а сиромашним ђацима из свих крајева земље који студирају на Београдском универзитету“, те да „намерава да подигне кућу у близини њихових будућих школа“.
„Нада ми је да ће они, ослобођени на тај начин свакодневних материјалних тешкоћа, добити више прегнућа да се темељно спреме за послове којима се мисле одати. Волео бих да та кућа буде што пространија и да већ од јесени затрешти од веселих гласова наших младића“, навео је Краљ у писму.
Према Краљевој жељи, градња почиње убрзо. Земљиште поклања Општина београдска, а пројекат ради руски архитекта Георгиј Павлович Коваљески. Након годину дана, дом је завршен, а постављању камена темељца присуствоваће лично краљ Александар I.
Током прве године у дом, који је добио име по краљу Александру I, долази 490 студената. Примају се студенти који су држављани Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и они који живе ван граница Краљевине. Предност при пријему имају „они који су показали одличан успех у наукама, беспрекорног су владања и сиротог су стања“.
Након Другог светског рата, да заметне сваки траг краљевини, нова власт мења имена свим значајним грађевинама у земљи. Тај „тренд“ не заобилази ни Дом краља Александра I, који крајем марта 1946. године добија ново име: „Иво Лола Рибар“.
Године 2004-те, Дому се враћа неправедно одузето име и он поново постаје „Краљ Александар I“
