Да ли сте знали да је још давне 1934. године у Београду основан и договорен први картел између пиварија које су у то време владале тржиштем у Србији. Након кризе која је тих година озбиљно утицала на промет и зараду домаћих пивара, а по иницијативи два највећа произвођача овог пића Вајферт и Бајлони (Фамилија по којој се и данас пијаца код Скадарлије назива) договорен је картел пивара у септембру 1934. године.
Вајфертова пивара која је добила 45.8% тржишта, затим Бајлонијева са 19.66%, сви остали пивари као што су били Михајло Косовљанин из Јагодине, Деоничарска пивара из Сарајева и Парна пивара А.Д. из Скопља добили су остатак. Наравно, као и данас, Београд је био посебан део тржишта и омиљени део колача свих, па је подела Београдског тржишта имала посебан договор. Вајферт се изборио за чак 62.68%, док је Бајлони узео 21.25% удела у Београду.
Ипак Картел није обезбедио веће зараде, продаја је опадала, а смрт Игњата Бајлонија Млађег је сигурно утицала на пословање ове пиваре (забележено је да је те године произведено око 18.000 хектолитара). Све ово је наравно довело до великих сукоба који се 1936. године између Вајфертове и Бајлонијеве пиваре са једне стране и Београдских угоститеља са друге. Наиме, трговци су својевољно продавали пиво по нижим ценама у својим радњама, неки су из протеста чак и престали да точе ово алкохолно пиће. Овај сукоб је имао негативне ефекте за све пиваре, а у књигама Бајлонијеве пиваре остала је забележена веома ниска производња од свега 17.200 хектолитара и укупан профит од 7.057,40 динара.
Београђани који мало више проводе времена у градским кафићима (а таквих је много ? ) сведоци су да се и данас води жестока борба између пивара, само што су сада главни играчи нажалост стране компаније. Зато смо хтели да у Београдске приче уврстимо и некадашње Београдске пиваре као битан елемент који је утицао на чувено Београдско угоститељство.
Извор: Београдске приче
