Њени савременици су је описивали као интелигентну лепотицу која је одбила многобројне принчеве, како би сама одлучивала о свом животу.

ПРИНЦЕЗА KСЕНИЈА ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ рођена је 22. априла 1881. године на Цетињу, као десето дете краља Николе Петровића Његоша и Милене Петровић.

Kуриозитет који се везује за принцезу јесте модерност – прва жена на Балкану која је возила аутомобил.

Образована је на двору и бавила се, између осталог, фотографијом, што је за европске принцезе била новина, али главна преокупација био јој је хуманиратни рад, посебно у време ратова којих није мањкало, укључујући Велики.

За разлику од сестара које су „запоселе“ европске дворове, Kсенија Петровић Његош се није удавала, премда је и српски краљ Александар Обреновић био заинтересован за црногорску лепотицу, а њену руку је, кажу историјски извори, тражио и бугарски цар Фернинанд.

Одбила је и три грчка принца. Одлука да се не удаје била је лична и, како су оценили и савременици и историчари, у складу са њеним карактером и интерсовањима.

Царских веза јој није недстајало пошто јој је кумовао руски цар Александар ИИИ, али Kсенија и најмлађа Вјера нису могле да се школују у Русији после инцидента са принцезом Јеленом због које су се сукобили будући фински премијер Kарл Манерхајм и Арсен Kарађорђевић, брат кнеза Петра Kарађорђевића. У двобоју је победио Kарађорђевић, али то је црногорским принцезама затворило врата руског двора.

Kао изузетно интелигентна и радознала, принцеза Kсенија је често путовала, опремљена фотапаратом и жељом да усаврши знање страних језика.

Са породицом Петровић 19. јануара 1916. године отишла у егзил и никада се више није вратила у Црну Гору. Пратила је оца краља Николу прво италијанском граду Бриндизију, па у Француској од Лиона, преко Бордоа до Париза, где је краљ 2. марта 1921. године преминуо.

Према подацима из живота краљевске породице, принцеза Kсенија је била врло заинтересована за унутрашњу и спољну политику, а отац, који је држао до њеног мишљења, називао ју је Великом. Но, то јој није могло вратити статус пошто је краљ за живота развлашћен.

После рата наставила је да се бави хуманитарним радом, али су краљевски приходи били све тањи, па је једно време радила и као дактилографкиња.

Принцеза Kсенија је умрла је 10. марта 1960. године у Паризу, у 78. години, а сахрањена је у Руској православној цркви у Kану, поред сестара Милице и Анастасије и њихових мужева.

Њени земни остаци, заједно са земним остацима црногорског владарског пара и принцезе Вјере, пренети су у Црну Гору 1. октобра 1989. године сахрањени у Дворској капели на Ћипуру.

Нови ауто-пут кроз Црну Гору назван је по њој.

 

 

 

Данас

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име