Истраживања на археолошком локалитету Власац говоре у прилог да су становници Ђердапа, волели да украшавају своју одећу и личне украсе за тело. Међутим, уочене су и промене у моди са преласка из мезолитски у неолитски период.
Богатство и јединственост личних украса за тело и одећу у области Ђердапа достиже врхунац током периода мезолита, а нарочито се истиче у касном мезолиту (око 7300–6200 г.п.н.е.). На локалитету Власац посебно се могу наћи бројне перле повезане са сахрањивањем као део личног украса које је покојник носио за живота, али можда и наговештава свакодневне обичаје украшавања нечијег тела. Специфичност током касног мезолита огледа се у појави украса израђених од ждрелних „зуба“ шарана (Рутилис сп.), пише Све о археологији.
Археолошки локалитет Власац налази се на Ђердапу, у близини Лепенског вира око 3 км низводно Дунавом. Истраживања на овом локалитету обављана су 1970-1971. године под руководством Д. Срејовића и З. Летице. Прва истраживања донела су откриће од 87 гробова са остацима преко 160 индивидуа, као и бројна правоугаона камена огњишта и подове кућа који указују на остатке насеља.
С обзиром на велики значај овог локалитета, археолошка истраживања поново започињу 2006. године, са мањим прекидима, трају и данас.
Трагови насељавања и сахране покојника датују се у рани мезолит (9500-7500.г.п.н.е.), док су заступљенији и интезивнији трагови живота уочени током касног мезолита (7300-6200. године п.н.е.).
Мода на Власцу
Разноврсне перле пронађене су у многим гробовима као део украса које су покојници носили за живота и говоре о „модним“ променама и укусима становништа овог насеља. Током касног мезолита преовлађује коришћење љуштура морских пужића Цyцлопе неритеа или Цолумбелла рустица, као и ждрелних „зуба“ шарана којих је у неким гробовима било и по неколико стотина. Највећи број забележених “зуба” износио је 700 у дечијим гробовима. Они су се бушили како би били привезани за одећу.
Kада локални ловци-риболовци-сакупљачи долазе у контакт са првим неолитским заједницама (око 6200.г.п.н.е.), украшавање бива замењено перлама од морских шкољки спондилус (Спондyлус) и јавља се нови тип дискоидних кречњачких перли црвенскасте и беле боје.
Зуби шарана су били избушени како би се направила мала рупа кроз које се провлачила жица, канап и слично. Ове нити су биле обојене црвеним окером или неким лепком како би оне могле да се држе за одећу.
На основу њихове расподеле у гробу, „зуби“ су прекривали задњи део тела, слично огртачу или плашту, којим је покојник био умотан.
Зуби шарана су вероватно произведени локално, а њих је осим у гробовима, било и у насељима на локалитетима као што су Лепенски вир, Власац, Kула, Ицона и Сцела Цладовеи у Румунији.
Национлна географија