Веома је важно дати правилну оцену узрока својих падова и грубих промашаја. Често покушавамо да оправдамо себе и кривимо друге људе или спољне околности.
Свети Оци нас уче да никада не оправдавамо себе, јер је човек по својој природи самољубив и увек ће пронаћи начин да изокрене у своју корист стварно стање ствари (на пример, „тачно је да сам плануо и рекао грубе речи, али и ја сам жив човек, а он би требало да је…“ и слично, постепено убеђујући себе све више у кривицу другога и оправдавајући самога себе.)
Уместо правдања самога себе корисније је себе укоравати, искрено се трудећи да схватимо узроке падова, који се обично крију у нашем самољубљу, сујети и, посебно, у гордости („тамо где долази до пада већ је претходно завладала гордост; јер је гордост предзнак пада,“ преп. Никодим Светогорац у свом спису „Невидљива борба“).
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
svetosavlje.org
