Уваженом свештенству, пречасном монаштву и вољеним верницима православне цркве у Америци,
Tоком протекле године, ми, као православни хришћани отворили смо своје духовне као и телесне очи и постали дубоко свесни потребе да заштитимо најугроженије чланове нашег друштва.
Суочени са овом глобалном пандемијом, са овом апокалиптичном пошасти, која се над нас наднела, схватили смо да је постало неопходно да читав свет, па и наша Црква предузму низ ванредних мера како би заштитили живот и здравље старих, немоћних, беспомоћних и слабих.
Чинећи то, молимо се за божанску милост и благодат да испунимо пророчку, јеванђељску заповест и велики апостолски подухват не само да указујемо милост једни другима, већ и да одбранимо добробит свих чланова Цркве и све добронамерне људе и овога света.
У потпуно истом духу, као поглавар Православне Цркве у Америци, ову недељу – недељу, коју ми као црква посвећујемо проглашењу Светости живота – схватам као прилику да недвосмислено поновимо нашу посвећеност одбрани беспомоћних и заштити најугроженијих, а тиме и противљење абортусу. Као хришћани не можемо бити другачији, нити пак чинити другачије. Наш Господ нас је кроз Свето Писмо учио да будемо милосрдни као што је и Он био, и као што и јесте милостив. Учи нас непрестано да носимо бреме једни других и тако испуњавамо своју свету дужност, да бранимо оне нејаке, обудовеле и сироте, да дочекамо странце и дошљаке, као најдраже и најмилије госте, и да волимо једни друге као што нас је Он волео, и као што нас воли, непрекидно исказујући своју милост и благодат.
Ова суштинска порука која се налази у Светом писму мора бити свеобухватна и проширити се на драгоцене животе који се носе у материци.
Ако желимо да волимо чак и своје непријатеље, као што нам је Господ наш Исус Христос заповедио, сигурно морамо и да волимо, бранимо и заштитимо драгоцене животе који се формирају у материцама њихових мајки.
Вољена децо у Господу, онако како смо се борили против пандемије,на потпуно исти начин, истим прегалаштвом, испуњени благодаћу Духа Светога, можемо потражити конкретне начине како бисмо испунили оно што нам је Господ заповедио.
Другим речима, Господње учење требало би да нас подстакне да тражимо начине да пружимо неопходну подршку младим мајкама или социјално угроженим породицама, како не бисмо допустили да дођу у ситуацију да размишљају о абортусу.
Ја, заједно са члановима Светог Синода, подстичем наше свештенство и вернике да размотре различите начине на које бисмо могли да служимо и помогнемо трудницама, посебно у оквиру наших локалних заједница.
У том циљу, требали бисмо пружити нашу десну руку мајкама и њиховим породицама, пружити материјалну подршку када је то потребно и помоћи им у бризи о деци која ће се од њих родити.
Изнад свега, верујем да би требало да- било ономе ко размишља о абортусу, било ономе ко саветује некога да абортира или било коме ко подржава ову праксу – поновимо са стрпљењем и нежношћу, најважније лекције којима нас је учио наш Учитељ. То су једини исправни хришћански начини : подука милосрђем, саосећањем, и бескрајном љубављу.
Чинећи то, молићу се усрдно да у њиховим срцима и умовима запалимо пламен промена, пламен милости и милосрђа, јер једино тако ће и они научити да ходају путевима Господњим, и једино тако биће подстакнути да штите и бране најугроженије међу нама.
Нека нас Господ наш Исус Христос надахне да останемо верни визији људског живота као најсветијег дара, док се изнова и изнова обавезујемо не само на одбрану живота нерођених, већ и на оно што је суштина нашег битисаа у Христу: пружање милосрђа и самохраним мајкама као најосетљивојој категорији друштва и породицама које се суочавају са тешкоћама, а истовремено се молећи за спас читавог човечанства.
Искрено ваш у Христу, Тихон – Митрополит вашингтонски, свеамерички и канадски
Превод редакција Чудо
https://www.feedspot.com/infiniterss.php?_src=feed_title&followfeedid=4773876&q=site:https%3A%2F%2Fwww.oca.org%2Fnews%2Ffeed
