Краљ Петар И Карађорђевић био је све само не обичан владар. “Чика Пера”, како су га Срби од милоште звали, био је лидер који се једном рађа, и један од оних који је заиста народ стављао испред свега:
О чувеном краљу који је у позним годинама са српском војском преживео албанску голготу постоји неколико прича који само потврђују његову величину.
Представљао се као Петар Мркоњић
Као Карађорђев унук, Петар је протеран из Србије након Светоандрејске скупштине. Иако је био приморан да бежи из Србије, везе са земљом никада није прекинуо па је тако учествовао у устанку против Турака 1875. под именом Петар Мркоњић.
Пет година раније примљен јеу француску Легију странаца која га је касније одликовала Споменицом рата за допринос у борбама.
Увео је демократију!
Краљ Петар је толико веровао у демократију да је превео на српски језик дело “О слободи”, енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила. У преведеној књизи написао је свој предговор, који је касније постао његов политички програм. Како је писао тако је и владао!
Живео је од своје плате!
Петар је вероватно једини краљ тог доба који је живео само од плате. Од тог новца је годинама, мало по мало, подизао задужбину Карађорђевића на Опленцу. Када му је понестало новца тражио је од државе кредит, који су министри одбили. Краљ Петар се није бунио.
Последње жеље пред смрт
Макрена Спасојевић из села Словац 1915. дала је краљу Петру вунене чарапе како бих их педао њеном сину Маринку, који се налазио на фронту. Краљ је сазнао да је Маринко настрадао а Макрена у међувремену преминула.
По повратку у отаџбину, тада тешко болесни краљ тражи пред смрт две ствари: да буде сахрањен са Макарениним вуненим чарапама као и да се старици подигне надгробни споменик о његовом трошку.
Због свега овога као и због своје топле, благе и поштене нарави с правом остаје запамћен као најбољи владар ког је Србија имала.
nasiusvetu.com
