Како је објаснио доц. др. Јосип Бошњаковић, духовно злостављање претпоставља да се на другу особу врши присила кад је у питању духовни живот те особе, а то се онда прелијева на емоционални и психолошки дио особе, односно како она размишља и како се осјећа.

“Стручњаци говоре како у душевним поремећајима не постоји службена дефиниција духовног злостављања. Но, ако проматрамо особу као цјелину, не можемо рећи да се духовна димензије особе неће прелити на остале дијелове њезине особности. Ако се нетко осјећа духовно злостављаним, то ће се онда одразити на то како особа мисли и што осјећа те како се односи према другима. Духовно злостављање догађа се због неразумијевања духовности, као неразумијевања духовног вођења, жеље преношења слике Бога, манипулација, жеља контролирати особу у њезиним духовним превирањима и питања злостављања које се догађа кад је желим остварити своју идеју о другој особи. Дакле, кад се ради о било којој врсти злостављања, ријеч је о томе да једна особа жели остварити неку своју идеју о другој особи, односно потребна му је друга особа да неку своју идеју оствари о свом животу.”

Бошњаковић је говорећи о психолошком појму развоја људске особе, истакнуо како је потребно да се особа креће између слободе и контроле.

“Родитељи својој дјеци желе најбоље па их зато желе их и држати под контролом, али с друге стране немогуће је дати и потпуну слободу. Ми се крећемо негдје између контроле и слободе. Ако томе додамо и љубав и мржњу томе, онда имамо разне комбинације. Стога, ако нетко контролира другу особу, а не допушта јој слободу кретања, онда се догађа манипулација. То се може догодити и међу свећеницима, редовницима и редовницама, и у лаичким заједницама. То се догађа кад желимо остварити неку своју властиту духовност. Дакако, то су осјетљива питања јер управо многе редовничке заједнице, а и ми свећеници говоримо о послушности. Што је то послушност? Послушност захтјева да особа увијек говори безрезервно ‘да’, а с друге стране може се рећи да се управља људима како би заједница остварила жељу за владањем над другима или остваривањем својих жеља. Све особе којима је повјерено управљање или служење другима, важно је поставити питање праве мјере.”

Доц. др. Бошњаковић споменуо је како духовно злостављање може означавати кад се захтјева да особе чине добро само унутар своје жупне заједнице или Католичке Цркве. Истакнуо је како дивно чинити добро у обитељи, али предвиђени смо се давати и странцима, као и изван оквира Цркве.

“Један од знакова духовног злостављања је кад нас нетко духовно прати и кад тај каже: Ово што ти ја говорим, немој говорити даље. Или: Слушај само мене. Управо то је показатељ да нешто није у реду.”

Према Бошњаковићевим ријечима, није могуће из једног сусрета особе с духовником схватити да се догађа духовна манипулација.

“Духовно злостављање се догађа кад духовник на питање и проблем одређене особе одговора: Ја ћу ти рећи како требаш учинити. Да особа нема прилику предложити облике молитве те кад се ускраћује могућност да особа ради и дјелује добро. Кад духовни водитељ себе апсолутизира те се особи говори да шути о томе, а кад се изрази супротни став онда се особу изолира јер се тврди да не придоноси заједници”, објаснио је доц. др. Бошњаковић.

 

 

 

hkm.hr

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име