Дунав је ове године права оаза за птице. Поред лабудова, сиве чапље и патака од скоро су почели да стижу и пеликани.
Реч је о кудравим пеликанима који су на овим просторима последњи пут виђени пре стотинак година. Kако јавља за медиа телевизија, има их дуж Дунава на више локација а неколицина њих уточиште је нашла код Михајловца. Видео у наставку текста.
Пеликан је једна од најугроженијих врста птица. То је познати кудрави пеликан, чије је научно име Pelecanus crispus.
Kудрави пеликан је највећи од свих пеликана. Изванредан летач, одличан пливач, ненадмашан риболовац. Испод више од пола метра дугог кљуна виси необична кеса, јединствена у птичјем свету. Верује се да ту пеликан чува залихе уловљене рибе. Заправо, кеса је пре свега “риболовачки алат”, помоћу ње птица лови рибу у плиткој води, пошто је пеликан једина птица-пловуша која не може заронити. Из кесе храни младе, њоме се хлади за време врућих летњих дана.
За опстанак ових птица потребне су велике водене површине богате рибом. Kудрави пеликани дуги су 160 до 180 центиметара, а достижу тежину до чак 10 килограма. Хране се рибом и другим воденим бескичмењацима, а процењује се да у целом свету има од 11.400 до 13.400 јединки.
Истраживања су показала да пеликани гнезде искључиво на малим пловећим тресетним острвима, познатим као “арбуноси”. Острва су настајала зими, од одумрлих трсова барске траве и трске, дејством ветра и таласа. На одабраном острвцету или на више њих, пеликани граде своја гнезда. Након завршеног гнежђења, плодна тресетна подлога, додатно нађубрена изметом пеликана, одмах обрасте бујном трском, тако да острвце више није погодно за пеликане и они догодине морају да траже ново.
Kалеидоскоп медиа
