Последњи дан када је Ана Франк писала свој дневник био је 1. август 1944. године. Тога дана, између осталог, написала је:
„Већ сам ти раније рекла да имам двоструку личност. Једна половина отеловљава моју претерану веселост, збијање шале са свим и свачим, ведри дух и изнад свега што све узимам олако… Ова страна обично вреба и потискује другу, која је много боља, дубља и чистија. Мораш схватити да нико не познаје Анину бољу страну и зато сам за већину неподношљива”.
Ана није ни слутила да нико неће ни упознати њену бољу страну јер је 4. августа 1944. године Гестапо упао у њихово склониште и све станаре, као и пријатеље који су им помагали, отерао у концентрационе логоре. Страхоте логора преживео је само Анин отац Ото који је заслужан што је Анин дневник објављен на холандском језику 1947. године под називом „Задња Кућа“.
Ана је умрла од тифуса два месеца пре ослобађања Холандије, у концентрационом логору Берген Белсен, неколико дана после смрти своје старије сестре Маргот.
Оригинална верзија „Дневник Ане Франк” чува се у холандском институту за ратну документацију.
Поред дневника Ана је написала и неколико кратких прича и почетак новеле који су пронађени после гестаповске провале. На енглеском језику сва дела Ане Франк објављена су 1959. године.
Ана Франк рођена је 12. јуна 1929. године у Франкфурту на Мајни у Немачкој. Породица Франк се, због нациста, из Немачке преселила у Холандију 1933. Након окупације Холандије од стране Немаца, 1940., прогони Јевреја су постали свакодневица и у тој земљи. Када су се прогони појачали у јулу 1942. године, породица Франк се сакрила у пословну зграду Аниног оца. Након две године Гестапо их је пронашао – после дојаве.
Извор: Политика
