Американац Френк Етвуд, који је јуче погубљен због убиства осмогодишње девојчице 1984.године, дан пред смрт се замонашио по православном обреду и написао писмо грчком митрополиту Јеротеју.
Драги мој теолошки учитељу
Митрополиту Јеротеју,
Добар рај!!!
О суду. Саслушање да тражимо помиловање (захтев доживотног затвора) имали смо 24. маја. Са оптимизмом сам мислио да је вероватноћа успеха 1%! Наравно, одбили су ову милост.
С тим у вези, слава Божија је победничка!!! Љубљени старац Пајсије је довео око двадесетак монаха и монахиња, као и преко 150 верника који живе око манастира.
Неки монаси су сведочили о великом унутрашњем преображењу које је Бог учинио у мени, па што су се „милосрдни савет“ и власт више трудили да изгледам лоше, то је моје чудесно преображење изгледало веће! Бог је одлучно победио! …
Митрополит Атанасије ми је рекао да је, ако Бог допусти моје погубљење, прихватио моје покајање и ја сам спреман да идем у рај. Сара и ја се ослањамо на ову мудру реч. Лично, тужан сам због свог немара у молитви, а, наравно, за Сару би било шокантно да буде сама без мене. Молите се за нашу снагу у Христу!
Настављам бденије, 2 сата, али сам и даље немаран и не настављам часове (службе часова) и не изговарам увек молитву. Пробао сам “исихастичке” методе за молитву (дисање, итд.) и једном сам доживео нешто за шта мислим да је Молитва у мом срцу. Kада се сада добро концентришем, чини ми се да Молитва зна пут до мог срца, али је убрзо отерана светским мислима (логисмои). Осећам да сам такав промашај!
Дивно је и охрабрује ме то што сте мислили да ме посаветујете на Вечерњи Вазнесења Христовог. Слава Богу! Ваше учење је духовни кисеоник, и молим се да моја душа настави дубоко да удише овај спасоносни мирис!
Понекад нађем утеху у саветима дубоко духовних монаха и, трагично, много пута изгубим фокус и будем узнемирен због догађаја. Чини ми се веома ружним искуством да ће ме власт везати и дати смртоносну дрогу.
То је, међутим, возило које ће ме одвести на пут у рај! Сукоб! Следити савет митрополита Атанасија чини ми се као духовни спас у овом мору крајњег световног безумља. Исто важи и за Твоје савете и позивање на речи Светих…
Па, изнад свега, понизно молим Твоје молитве за моје Вазнесење са Христом, ако будем убијен 8. јуна. Ви сте духовно светло. Много вам хвала!!! Ако можете поново да пошаљете е-маил до 7. јуна, бићу вам понизно захвалан. Молимо вас!
Молим се да будете спасени заступништвом Пресвете Богородице.
Са пуно љубави у Христу, Антоније (грешник)
Митрополит је одмах одговорио, након чега је уследило још једно писмо.
Поштовани Митрополите Јеротеје, желим да знате да сам веома срећан што вам шаљем е-маил, и одушевљен сам што ћу добити ваш одговор! То ме развесели! Хвала вам!…
Старче, видиш мој „добар став“ у имејловима, а не видиш колико пута се страшно борим са Богом. Нека ми Бог опрости, али то је и према Господу Исусу Христу и према Богородици.
Да, признао сам, па чак и демони шапућу да не могу да прођем кроз наплатну рампу и чекају ме. Сви виде моју добру страну, а ја се плашим своје лоше стране. А сада се усуђујем да уђем у Велику Шему… Плашим се демона!
Ја сам најомраженији затвореник у Аризони. Пут је био веома дуг и тежак. Kроз то ме Бог носи љубављу, и сада приступам вратима смрти са надом, са надом на пострижење, на мучеништво и на рај. Изгледа арогантно то рећи! Али почињем да схватам и прихватам милост Божију. Да, нека је благословено!
Ваши напори за мене су ме невероватно понизили. Да имам ланац молитве који ће ме одржати у животу чак и након мог погубљења (барем 40 дана). Ово ме страшно теши.
Свиђа ми се одломак из посланице Римљанима 8:35-39. Чак и као протестант то је имало много смисла, а сада још више. Сада имам 5. том Филокалије да ме прати до моје смрти у среду. Слава Богу!
После овога Френк је написао невероватну ствар, што су уједно и његове последње речи:
На крају, дозволите ми да поделим са вама једно недавно искуство: после мог рочишта 24. маја, породица жртве је прошла поред мог кавеза, а девојчицин ујак се осмехнуо и рекао: „Сада ћеш коначно добити иглу у руку“. Сагнуо сам се и осмехнуо. 40 година ме је овај човек презирао, а сада има прилику да ме проклиње лицем у лице. Kако се морао осећати добро! Био сам срећан! Не слажем се са његовом мржњом, али мислим да разумем и жао ми је што он то мора да уради да би се осећао боље.
Био је то занимљив и охрабрујући тренутак.
Волим те старче. Хвала Вам много!
Са пуно љубави у Христу,
Ентони
На крају, митрополит је написао:
Одговорио сам му о томе да га охрабрим на овом путовању.
Шта рећи о мом вољеном Антонију!
Једног дана ћу објавити нашу дугачку преписку која се протеже на сто страница, а у основи је пастирско богословље једног Епископа осуђеном на смрт и показаћу цео његов унутрашњи свет душе.
Молим се да има снаге на овом путу, да савлада све своје страхове силом Христовом и да се сретне са Христом, кога је толико волео у затвору, уз значајну помоћ своје невероватне супруге Саре.
Морамо се молити за ово тешко време са којим се мој вољени Антоније суочава, да храбро и уз „Молитву Исусову“, како сам га саветовао, пређе тежак прелазак из биолошког живота у вечну Светлост.
Serbian Times
