Вероватно сте се некад запитали због чега за ствари које су нам непознате кажемо да су шпанска села и како је тај израз настао. Пре свега, треба напоменути да је то дослован превод немачког израза spanische Dörfer који има исто значење као код нас.
Захваљујући књижевнику Kарлу Брудору, који је дао опширан одговор за један језички часопис, данас је могуће са сигурношћу објаснити порекло израза шпанска села. Брудор сматра да је тај израз први пут употребио Johann Wolfgang von Goethe у свом чувеном роману Leiden des jungen Werthers (Јади младог Вертера) који је настао 1774. године. Најстарији српски превод поменутог дела настао је давне 1905. године, па се верује да се наш језик тада први пут сусрео са чувеним изразом. Реченица најстаријег српског превода чувеног Гетеовог дела из које се израз шпанска села одметнуо у свакодневни говор, гласи овако: То су била за послаников мозак шпанска села, и ја се препоручујем да се не бих морао још више жучити због даљег неразумног говора.
Занимљива је чињеница да су Немци пре израза шпанска села користили израз чешка села (бöхмисцхе Дöрфер) који је настао у другој половини седамнаестог века, за време трајања Тридесетогодишњег рата. Немачким војницима, који су за време рата пролазили кроз Чешку, словенски називи села звучали су чудно и неразумљиво, па је тако израз чешка села постао синоним за нешто непознато.
Поменути књижевник Брудор сматра да је израз шпанска села настао комбиновањем немачких израза бöхмисцхе Дöрфер (чешка села) и das kommt mir spanisch for (то ми дође шпански). Наиме, Немци су све што је долазило из шпанског језика сматрали за непознато и неразумљиво. Слични примери забележени су и у другим језицима. У шпанском језику за нешто непознато кажу ово је за мене грчки, док Французи непознанице пореде са кинеским језиком и тако даље.
