Гранични поремећај личности (БПД) озбиљан је поремећај менталног здравља који може изазвати хаос у више аспеката живота. Често га карактерише лоша слика о себи, страх од напуштања, импулсивност и драматичне промене расположења, тако да људи са овим стањем обично имају нестабилне односе и могу имати проблема да задрже стални посао. Нажалост, успостављање дијагнозе за БПД, који може успешно да се лечи психотерапијом, није увек лако. Без праве дијагнозе, људи са БПД-ом настављају да се боре са својим симптомима.
Зашто БПД може да се замени са другим психијатријским стањима
Сва психијатријска стања могу бити тешка за дијагностиковање, посебно зато што не постоје медицински или тестови крви за скрининг поремећаја.
Још један фактор је тај да се многи од истих симптома могу преклапати у неколико поремец́аја. На пример, људи који имају депресију или анксиозни поремец́ај могу имати проблема са концентрацијом. Као што грозница, на пример, може бити симптом многих дијагноза, недостатак интересовања може бити један од симптома неколико психијатријских поремец́аја. Кључно је разумети контекст у коме се симптом јавља и идентификовати и друге симптоме, кажу стручњаци.
Симптоми се такође могу разликовати међу појединцима. На пример, да би неко добио дијагнозу БПД, мора да има пет од укупно девет симптома наведених у стандардној класификацији и алату који клиничари користе за дијагнозу менталне болести.
Коморбидитети су уобичајени за сваку менталну болест, али су посебно високи за особе са БПД. Натионал Институте оф Ментал Хеалтх (НИМХ) процењује да 60,5 одсто људи са БПД такође има анксиозни поремец́ај, а 34,3 одсто такође има поремец́ај расположења.
Нејасно је зашто постоје коморбидитети код људи са БПД. Ово стање такође често може погрешно да се дијагностикује јер лекарима може да буде тешко да разликују БПД од поремећаја расположења, као што су велики депресивни поремец́ај и биполарни поремећај.
– У основи граничног поремећаја личности говоримо о врло значајној дисфункцији у неколико различитих области, а срж је дисфункција емоција – каже др Коллеен Куллен, клинички психолог у Медицинском центру Универзитета Колумбија, у Њујорку.
Уобичајени коморбидитети граничног поремецћаја личности
Иако БПД може довести до бројних компликација, како друштвених (као што су проблеми у односима), тако и медицинских (као што је самоубиство), са овим поремећајем могу да коегзистирају и следећа стања.
1. Биполарни поремећај
Биполарни поремећај карактеришу драстичне флуктуације депресивних падова и маничних врхунаца, при чему погођени појединци имају проблема са регулисањем својих емоција и склони су ризичном или импулсивном понашању. Ово су и чести симптоми повезани са БПД, што значи да особе са било којим од ових стања могу имати потешкоц́а да добију праву дијагнозу.
– Биполарни поремецћај је најкомпликованији и онај који често може бити најкомплекснији да би се отклониле разлике – каже др Куллен.
Иако особе са биполарним поремец́ајем и БПД често имају потешкоц́е са међуљудским односима, ПБД дијагнозу карактеришу специфичне препреке као што су нестабилни односи, страх од напуштања и питања поверења. Особе да БПД често прелазе од идеализације особе до њеног обезвређивања у врло кратком временском периоду.
Да би поставио тачну дијагнозу, важно је да лекар разуме мисаоне процесе особе, њене односе и начин на који себе види.
2. Посттрауматски стресни поремецћај (ПТСП)
ПТСП је стање менталног здравља које се јавља код неких људи који су доживели, били сведоци или били изложени шокантном или узнемирујуц́ем трауматичном догађају, као што је саобрац́ајна несрец́а, природна катастрофа, физичко злостављање, сексуални напад или рат.
Нејасно је колико људи истовремено има ПТСП и БПД, али студија из 2015. показала је да је више од 53 процента људи са БПД такође испунило критеријуме за ПТСП у неком тренутку свог живота.
Штавише, људи који су били сексуално злостављани као деца, што је још један фактор ризика за ПТСП, имају вец́и ризик за развој БПД него општа популација, каже Др Јохн Сантопиетро, психијатар у Хартфорд ХеалтхЦаре у Хартфорду, Конектикат.
Стручњаци кажу да би генетика могла бити узрок заједничког постојања ових стања, каже др Цуллен.
3. Велики депресивни поремећај
Велики депресивни поремец́ај (МДД) поремећај је расположења и чест коморбидитет БПД. Студије показују да између 38 и 71 одсто људи са једним од поремец́аја има и други.
Уобичајени симптоми МДД укључују продужене периоде (дефинисане као две недеље или више) лошег расположења, недостатак интересовања, умор и проблеме са спавањем – све симптоми БПД такође.
– Особе са БПД могу повремено да буду лоше расположене, али то обично траје само неколико сати или неколико дана и само је један од девет симптома које особа може или не мора имати – каже др Цуллен.
За разлику од оних са МДД, људи са БПД имају проблеме са емоционалном регулацијом и нестабилношц́у како у свом расположењу тако и у многим областима које нису директно повезане са расположењем, као што су међуљудски односи.
4. Поремећај употребе супстанци
Поремец́ај употребе супстанци настаје када редовна употреба дрога или алкохола „резултира оштећењем свакодневног живота или приметним стресом”.
Пошто је импулсивност један од симптома БПД, поремец́ај употребе супстанци је често коморбидитет овог стања. До 72 процента људи са БПД такође ће имати поремец́ај употребе супстанци у неком тренутку свог живота.
Фактор разликовања од поремец́аја употребе супстанци јесте да људи са БПД морају показати импулсивност у најмање још једној области, као што су трошење, секс, безобзирна вожња или преједање.
– Особа са БПД можда нец́е имати проблема са употребом супстанци или понекад може да се упусти у импулсивну употребу супстанци, али можда нец́е испунити критеријуме за поремец́ај употребе супстанци ако њихова проблематична употреба супстанци не достигне тај ниво – каже др Цуллен.
5. Поремећаји исхране
Слично као и поремећај употребе супстанци, у настојању да помогну у регулисању својих емоција, људи са БПД такође могу развити поремец́ај исхране. Студија из 2010. показала је да 90 процената људи са БПД такође испуњава критеријуме за анорексију, булимију и поремец́ај у исхрани који се не уклапа у одређену категорију.
Иако људи са БПД-ом могу имати импулсивност у вези са јелом, они који немају симптоме који су снажни, упорни или тако озбиљни, не би испунили критеријуме за дијагнозу поремец́аја у исхрани, каже др Цуллен.
6. Анксиозни поремећаји
Анксиозни поремећај је група болести обележених екстремним страхом и забринутошћу који су упорни, огромни и неконтролисани.
Панични поремец́ај је стање у којем особа доживљава епизоде напада панике који се чини да долазе ниоткуда и изазивају страх да ц́е се поновити или ц́е изазвати нешто страшно, као што је срчани удар.
Иако је један од симптома БПД анксиозност, истраживања указују на то да између 61 до скоро 75 процената људи са БПД такође испуњава критеријуме за најмање једну врсту анксиозног поремец́аја у неком тренутку свог живота, као што су социјални анксиозни поремец́ај и панични поремец́ај.
Разлика између БПД и анксиозних или паничних поремец́аја јесте та што ови последњи изазивају симптоме чешц́е и током дужег периода, најмање шест месеци.
7. Други поремећаји личности
Гранични поремећај личности један је од 10 поремећаја личности.
Понекад људи могу имати особине поремец́аја личности, чак и без испуњавања потпуних критеријума за поремец́ај. На пример, неко може имати особине граничног поремец́аја личности, као и особине антисоцијалног поремец́аја личности, без потпуних облика оба поремећаја.
Међутим, веома је ретко да људима може да се дијагностикује више од једног поремец́аја личности, каже др Сантопиетро.
Остали поремећаји личности су:
параноидни поремећај личности – овај поремећај личности карактерише свеприсутно неповерење и сумњичавост према другим људима
шизоидни поремећај личности – људи избегавају друштвене активности и интеракције са другима и обично не показују емоције
шизотипни поремећај личности – особе са овим поремећајем често се описују као чудне или ексцентричне, имају мало, ако их уопште имају, блиских веза и имају необичне или нереалне мисли
антисоцијални поремећај личности – свеприсутно занемаривање права других људи – став који се манифестује као непријатељство или агресија; код ових људи често је присутна обмана и манипулација
хистрионични поремећај личности – стално тражење пажње и претеране емоције
нарцисоидни поремећај личности – људи имају неразумно висок осећај сопствене важности и вредности, дубоку потребу за претераном пажњом и дивљењем, проблематичне односе и недостатак емпатије према другима
избегавајући поремећај личности – људи имају осећај неадекватности и стални страх да ће их други критиковати, па избегавају ситуације и интеракције са другима
зависни поремец́ај личности – људи имају јаку потребу да буду збринути и имају страх да ће изгубити подршку других
опсесивно-компулзивни поремећај личности – особе су опседнуте контролом и перфекционизмом и често занемарују односе у корист реда
eklinika.telegraf
