Исхрана се разликује од особе до особе, културе, религије, идеологије, економских могућности итд. Промене у храњењу са јављају често током животних циклуса као што су промене са кретањем у школу, променама у пубертету, због обавеза око школовања, одласка од куће, потом радних обавеза, у трудноћи и дојењу, у старости. Видљиве су и сезонске промене у храњењу. Постоје различите врсте начина исхране као што су и вегетаријанска, веганска, односно дијета као облик исхране.
Савремено доба са собом носи фасцинацију здравом исхраном и начином живота као и естетским идеалом лепоте и младости, па је све више присутан и облик контролисаног, смањеног узимања хране која се односи само на здраву храну назван орторексија. Навике у храњењу могу бити у виду претераног узимања хране (хиперфагија) или узимање мале количине хране (хипофагија).
Анорексија постоји и склопу неких телесних болести, а односи се на недостак апетита и губљење телесне тежине који доводе до различитих других телесних последица. Сваки дуготрајнији поремећај исхране доводи временом до оштећења физичког здравља, као што су замор, поремећаји органа за узимање и варење хране, пада имунитета који повећавају склоност поновљеним инфекцијама и болестима, анемији, поремећајима витамина и метаболичким поремећајима. Поремећаји исхране којима се бави тим психолога и психијатара су они који нису узроковани неком телесном болешћу, већ су пре свега изазвани психичким разлозима.
Поремећаји исхране повезани са стресом могу бити благи или умерени, краткотрајни, пролазни, везани за “нормалне”, људима својствене животне кризе које изазивају психички стрес који се обично може разрешити и организам се затим убрзо врати у равнотежу. Уколико се не постигну права решења психичке тензије и сукоба, користе се ради растерећења тензије и прибављања потребног задовољства замене у виду путовања, схопинг, узимање хране, пића и усмеравања ка другим задовољствима (храњење као начин растерећење од стреса и замена за уживање). Уколико је стрес снажан, као што је смрт, развод, растава, несрећа, губитак посла, стрес често није могуће успешно разрешити сопственим адаптивним и борбеним способностима које су на располагању, па се преноси на тело које се користи као канал пражњења или у функцији жртвовања у циљу разрешења психичке патње и развијају се психосоматски поремећаји, у оквиру којих настају и поремећаји исхране. Ментална анорексија је психички условљено смањење апетита и стога узимање мање количине хране. Гојазност је такође често психогено условљена. Најтежи, веома озбиљни поремећаји који захтевају обавезно лечење су АНОРЕXИА НЕРВОСА и БУЛИМИЈА. Постављање добре и поуздане, свеобухватне дијагнозе, која омогућава прављење оптималног плана лечења и њеног успешног спровођења, може да се остварује само кроз тимски рад психијатара, психолога и других специјалиста за лечење телесних болести.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
euromedic.rs