Међу бруцошима Универзитета Браун (Brown), члана чувене „Ivy league“ (лига бршљана) која окупља осам најпрестижнијих америчких универзитета, од јесени ће наћи и Београђанин Марко Обрадовић.
Браун је био Марков први избор још од 14. године, а његов успех чини се још значајнијим ако се има у виду колика је конкуренција за студије на овој високошколској установи.
–Ове године на Брауну је конкурисало 51.302 студента. Примљено је пет одсто од пријављених кандидата. Од тог броја само 10 одсто су интернационални студенти, којих је највише из Азије, Велике Британије, Kанаде и Сингапура – каже Марко за Данас.
Осим на Брауну, он је конкурисао на још осам америчких универзитета: Northeastern University, Michigan University, Boston Arhitecture college, UMass Amhrest, Pratt, Wentworth Institute of technology, University of Rhode Island i Worcester Polytechnic Institute.
Примљен је на свих девет универзитета.
–Упис на америчке факултете веома је сложен. За успех је неопходан рeзултат из школе, резултат САТ теста, а важно је и да сте се бавили ваншколским активностима. Уз то се за све факултете пише есеј, чији се квалитет такође процењује. За успех је важно све, а можда највише сама личност кандидата, да у огромном броју деце која конкуришу препознају баш вас и да у вама виде нешто другачије и посебно – одговара Марко на наше питање шта је било пресудно да баш он буде међу малобројним одабраним студентима.
То што је од шест факултета на којима је конкурисао добио највеће академске стипендије за њега је било изненађење.
–Оне се различито зову, али спадају у стипендије које се додељују студентима на основу њихових академских постигнућа. Изабрао сам да студирам на Брауну који је био мој први избор. То је, што би Американци рекли, “my dream school”. Студираћу архитектуру која ме интересује од најмлађег узраста – истиче Марко.
Тренутно се на Брауну налази само три студената из Србије.
На првој години је младић који се уписао после завршене Математичке гимназије, на другој години је Марков брат Алекса који студира инжењерство, а на трећој години је младић из Београда који је део ватерполо екипе факултета.
О Алексином успеху Данас је писао пре две године, када је примљен на свих 14 универзитета у САД и Великој Британији на које је пријавио.
–Број кандидата који конкуришу на најбоље факултете се повећава из године у годину. Kада је мој брат примљен пре две године то је била најмања уписна стопа у историји постојања америчких факултета. Међутим, проценат кандидата који се прима је у последње две године наставио да пада. Мој брат Алекса ми је највећи узор. Од када је примљен на Браун, без обзира што је то био мој први избор факултета, мотив и жеља да и ја тамо студирам су постали још већи. Срећан сам што ћемо понови бити заједно и ићи ка остварењу жеља и циљева. Срећан сам и због наших родитеља, маме Милене и тате Александра, који су најбољи родитељи на свету. Само захваљујући њиховој огромној љубави и безрезервној подршци у свим сферама живота могло је да се стигне до оваквог резултата – каже на крају разговора Марко.
Различите перспективе
Марко је од почетка школовања похађао интернационалну школу, а највећи део времена је провео у окружењу где су 90 одсто деце и наставника странци. Сматра да је то имало велики значај у његовом личном и академском формирању, да му је дало ширину и омогућило да посматра ствари из различитих перспектива.
Поред школе бавио се и спортом. Његов старији брат је као средњошколац био успешан кошаркаш, а Марко се определио за атлетику.
–Бавио сам се спортом у атлетском клубу „Црвена звезда“ од најранијег узраста. Моја мама је била атлетичарка, па је то некако био природан пут. Спорт ми је као и свима који су у њему дао много, од дисциплине, организованости, односа према победи и поразу, до пријатељства, за која се надам да ће бити трајна – истиче Марко.
Danas
