Koliko verujete ljudima? Koliko onima koji su vam bliski, a koliko onima koji to nisu? Koliko verujete institucijama? Koliko verujete policajcima, tužiocima, advokatima, sudijama? Koliko verujete novinarima, a koliko verujete lekarima? Političarima? Međunarodnim organizacijama? Po svemu sudeći, indeks opšteg poverenja je kod većine ljudi izuzetno nizak.

Poverenje je temelj brojnih ljudskih odnosa. Dobro je poznato da će svaka ljubavna veza ili brak teško opstati ako ne postoji obostrano poverenje partnera ili supružnika. Kada bar jedna osoba sumnja u iskrenost ljubavi i dobronamernosti druge, nastaje spirala sumnje koja nagriza zajedništvo.

Sila koja povezuje

Kao što je poverenje važno na mikrosocijalnom nivou, kada su u pitanju parovi i porodice, važno je i na makrosocijalnom, to jest na nivou celokupne zajednice ili države. Da bi zajednica dobro funkcionisala potrebno je da između njenih članova postoji bar minimalno poverenje. Kako je poverenje glavni sastojak pojedinčevog osećanja pripadnosti zajednici, kada ga nema, nema ni glavne kohezivne sile koja međusobno povezuje pojedince u zajednicu.

S obzirom na društvenu važnost poverenja, možemo se zapitati šta je zapravo poverenje, koliko je ono danas prisutno kod nas i u međunarodnim okvirima i šta je njegova suprotnost.

Jedan od načina na koji možemo govoriti o poverenju jeste da ga shvatimo kao jedno od osećanja. Na primer, kada nam neka osoba nešto govori, mi joj možemo verovati ili ne verovati. Možemo verovati da nam govori istinu ili sumnjati da nas laže ili da iz nekog drugog razloga govori neistinu. Ako ocenimo da nas druga osoba laže, tada možemo pretpostaviti da ima neki skriveni razlog za to. Tada možemo misliti da osoba nema dobre namere, već da nas iz nekog svog skrivenog razloga obmanjuje.

Kada nam neko, na primer, kaže da će nešto uraditi, mi možemo verovati da je ta osoba zaista sposobna da to učini ili možemo sumnjati da zapravo nema potrebnu sposobnost. Kada procenimo da neko ima sposobnosti da nešto učini, mi još ne znamo da li će osoba to zaista učiniti, to jest da li je od reči, da li je dosledna onome što je najavila. Nekada ljudi imaju dobru nameru, imaju potrebne sposobnosti, ali ne urade ono što su rekli da će uraditi.

Prema gruboj podeli postoje tri vrste poverenja: mi možemo verovati da neko ima dobre namere, da ima sposobnosti i da je dosledan i istrajan u onome što je rekao da će učiniti. Suprotnost poverenju je nepoverenje ili, tačnije, sumnja. Prema tome možemo sumnjati u nečije dobre namere, nečije sposobnosti i nečiju doslednost.

Kada nekome verujemo tada postoji rizik da će nas prevariti. Kada sumnjamo u nekoga tada se distanciramo od te osobe kako bismo se zaštitili. Ono što nas pokreće na opravdanu sumnju jeste kada se u tuđem ponašanju nešto „ne uklapa”, kada intuitivno ocenimo da postoji razlika između izjava i ponašanja. Drugi razlog za opravdanu sumnju jeste kada neka veća vrednost menja vlasnika, jer tamo gde je novac, tamo su često i prevaranti.

Sumnja u autoritete

Postoji i neopravdana sumnja koja se u žargonu često označava kao paranoja. Osoba s paranoidnim stavom živi u neprijateljskom svetu u kojem stalno iščekuje da bude prevarena i iskorišćena. Veoma često u njihovoj ličnoj istoriji nalazimo da su u detinjstvu i mladosti bili iznevereni od onih koji su im bili važni i za koje su bili emotivno vezani, tako da ono što su „naučili” o ljudima u svojoj prošlosti, nekritički primenjuju na sadašnjost. Na isti način i građani koji su bili prevareni od autoriteta u prošlosti, ne veruju ni sadašnjim autoritetima, ni domaćim ni stranim. Ono što se zapravo događa poslednjih decenija na svetskoj sceni jeste da je sve više onih koji ne veruju autoritetima, prvenstveno zahvaljujući informacijama koje nalaze na internetu.

Jedan od glavnih razloga leži i u ponašanju samih autoriteta koji su izgubili dugoročnu verodostojnost zbog propusta kojima su ostvarivali kratkoročne interese. Iz tog razloga je sve više raznih teorija, takozvanih teorija zavere u kojima se građani sveta doživljavaju kao objekat ostvarenja nečijih interesa. Zašto takozvanih? Zato što mi ne možemo znati šta je prava istina. Ostaje nam samo da verujemo ili da sumnjamo. Globalna masovna sumnja je postala prvorazredni politički problem koji samo što nije eksplodirao.

 

 

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku, preuzmite našu aplikaciju za ANDROID

politika.rs

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime