Кула са сатом која краси Петроварадинску тврђаву већ више од 270 година постала је препознатљиви симбол Новог Сада.
Она је сведок богате културне традиције града и пружа посебан осећај који сеже дубоко у срце.
Да би ова иконична кула остала дуговечна, потребна је пуно љубави и пажње.
Свакодневно, Лајош Лукач, брижно ручно навија сат и сматра то својом најлепшом обавезом.
То је симбол преданости и бриге према овом изузетном споменику.
Овај сат има посебне карактеристике које га издвајају од осталих, а због којих га Новосађани називају „пијани сат“.
Мала казаљка показује минуте, док велика показује сате, чинећи га јединственим у свом дизајну.
Легенда каже да су казаљке овако постављене зато што је пијани сат некада служио морнарима који су са својих бродова гледали колико је сати због чега је велика казаљка показивала сате јер је видљивија.
На врху сата налази се ветроказ са компасом, који јасно показује стране света.
Уместо копља, на јарболу је постављено срце, симболизујући љубав и духовност.
Сати су исписани римским бројевима, чиме се одашиље симболична веза са хришћанским црквама.
Ова ванвременска кула датира још из средине 18. века и старија је од многих прича које су се генерацијама преносиле у старим новосадским породицама.
Она је постала део идентитета града и извор инспирације за многе локалне уметнике који су на њој пронашли инспирацију за своја дела.
Сахат-кула са својим уникатним карактеристикама, историјским значајем и лепотом, остаје један од најупечатљивијих визуелних симбола Новог Сада.
Она је место које повезује прошлост и садашњост града, остављајући неизбрисив траг у срцима посетилаца и локалног становништва.
Извор: Градске инфо
