Емотивно писмо Достојевског, адресирано на његовог брата, написано је по одласку на извршење петогодишње казне затвора. Тек по свом затворском искуству, Фјодор Михајлович написао је своја најзначајнија дела.
Пре тачно 170 година, знаменити руски писац Фјодор Михајлович Достојевски је био пред стрељачким стојем. Достојевски је био члан завереничке групе тзв. „Петрашевац“ која је подигла буну против цара.
Пред само извршење казне прочитано је помиловање и изречена казна принудног рада и прогонства у Сибир.
Овако је гласило писмо Достојевског брату након помиловања:
„Скинули су све са нас и умотали нас у покрове и тако су нас држали скоро двадесет минута на хладноћи од минус 22 степена… Не сећам се да сам осећао хладноћу.
Прозивали су по троје, ја сам био у другој групи и остајало ми је да живим још највише један минут. Сетио сам се тебе, брате, свих твојих; у последњем тренутку ти – и само ти! – си ми био у мислима, тек тада сам постао свестан колико те волим, брате мој мили! Успео сам и да загрлим Плешчајева и Дурова, који су били поред мене, и да се са њима опростим. Најзад су дали знак лупом у добош, оне што су били привезани за стуб вратили су у строј и прочитали нам да нам Његово Императорско Величанство поклања живот. Затим су следиле праве казне. Само Паљм је ослобођен и враћен у армију у истом чину.
Сада су нам рекли, љубазни брате, да морамо данас или сутра кренути на издржавање казне.
Зар никада више нећу узети перо у руке? Ја мислим да ћу кроз четири године добити неку могућност. Слаћу ти све што напишем, ако било шта напишем. Боже мој! Kолико ће ликова које сам ја доживео и створио, пропасти, згаснути у мојој глави или се као отров разлити мојим крвотоком. Па ако не буде могуће писати, ја ћу пропасти. Боље би било и петнаест година затвора, али са пером у руци“, написао је у емотивном писму између осталог Фјодор Достојевски.
Достојевски је пуштен из затвора пет година касније, а затим је написао класике као што су „Злочин и казна“ и „Браћа Kарамазови“.
