О тадашњој Палестини, области под британском мандату, није се много знало у Краљевини Југославији, сем што су ходочасници путовали у Свету земљу. У „Свезнању”  наведено је да је Палестина имала 23.309 квадратних километара са 900.000 становника 1937. Упоредо са Средоземним морем  пружали су се планински ланци. Између њих је улегнуће Гор, којим је текла река Јордан и уливала се у Мртво море. Клима је била средоземна са благим зимама. Западно од Јордана  земља је обрађивана (пшеница, јечам, просо, поврће и вариво). Успевали су лимун, поморанџе, маслине и винова лоза. Од стоке гајене су овце, говеда, козе, мазге, магарци и камиле. Од руда било је највише гвожђа и сумпора. Главна места били су Јерусалим и пристаништа Јафа, Хаифа и Тел Авив. Остали градови  су били : Витлејем, Хеброн, Наблус, Назарет и Самарија. Међу становништвом добра половина били су Арапи, остало су били Јевреји и Европљани. (1) О тадашњим приликама у Палестини истакнуто је у „Свезнању” да су ционисти одушевили масе Јевреја и побудили безброј присталица за насељавање у Палестину.  Да подижу претежно сеоска пољопривредна насеља која су производила воће, стоку и житарице. Подигнута је била чисто јеврејска варош Тел-Авив, на обали мора крај Јафе. Усељавање Јевреја наилазило је на велике тешкоће од стране Арапа, код којих је подстакнут национално-религијски отпор. То је уродило многим крвавим покољима јеврејских насељеника и њихове деце по школама и забавиштима. Упркос томе усељавање је напредовало и Палестина је добијала све више и све брже карактер чисто јеврејске земље. (2)  За главно место Јерусалим у „Свезнању” писало је да има 93.000 становника. Јеврејски универзитет је основан 1925. Град је био са узаним и кривим улицама оријенталног типа са многим синагогама, црквама и џамијама. Седиште патријарха, бискупа, рабина и других црквених старешина и страних конзула. (3) За Газу је наведено да је варош од 20.000 становника у јужној Палестини. Пристаниште из кога се извозило јужно воће, вуна и грнчарија. У старом веку један од највећих филистејских градова. (4)  Тел Авив је 1937. био варош са 35.000 становника и највеће колонијално место Јевреја у Палестини. (5) Јафа је била варош од 47.709 становника и главно пристаниште Палестине. Преко ње извожене маслиново уље, јужно воће, вуна, житарице и стока. (6) Удружење Јадранска стража између осталог бавило се питањем поморске трговине Југославије са осталим земљама. У свом часопису писали су о трговачким везама између Југославије и Палестине. У чланку „Трговачке везе између наше државе и Палестине” из 1937. истакнуто је да су палестински листови  објављивали податке о спољној трговини Палестине у 1936. Укупан увоз робе био је око 14 милиона фунти тј. око 3,5 милијарди динара. Међу увезеним предметима било је много таквих, који су се могли у већим количинама увозити из Југославије. Задњих година су се ојачали трговачки односи између Југославије и Палестине, али још увек не у оној мери, како би било могуће. За извоз из Југославије у Палестину долазили су обзир дрвена грађа, цемент, стока итд. У вези са тиме Завод за промицање спољне трговине у Београду давао је интересентима све потребне детаљне информације. (7) Сем ходочасника није било много занимања за Палестину у Југославији. Ипак у енциклопедији  „Свезнање” из Београда  Тел Авив је назван највећим колонијалним местом Јевреја у Палестини. Извештавали су да ционисти насељавају Јевреје у Палестину упркос отпору Арапа. Удружење Јадранска стража са седиштем у Сплиту интересовало се  за проширење поморске трговине са Палестином.

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

 

  1. „Палестина”, „Свезнање”,  Народно дело, Београд, 1937, стр. 1615;
  2. „Ционизам”, „Свезнање”,  Народно дело, Београд, 1937, стр. 2606, 2607;
  3. „Свезнање”, Народно дело, Београд, 1937, стр. 917;
  4. „Свезнање”, Народно дело, Београд, 1937, стр. 422;
  5. „Свезнање”, Народно дело, Београд, 1937, стр. 2277;
  6. Под Уредништвом П.М. Петровића, директора Народног дела, „Свезнање”, Народно дело, Београд, штампано у Загребу, стр. 903;
  7. „Трговачке везе између наше државе и Палестине”, „Јадранска стража”, Гласник удружења  Јадранска стража, Сплит, март 1937, бр. 3, стр. 124;

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име