Кнез Павле рођен је 27 априла 1893. у Петровграду. Детињство је провео у Русији, поред баке. Кад је краљ Петар ступио на престо, дошао је у Београд. Са својим вршњацима учио је II мушку гимназију. Због болести морао је да оде на опоравак у Италију. Посећивао је музеје, галерије и уметничке збирке. Средњешколско образовање завршио је у Београду а затим је на Краљевском Оксфордском колеџу слушао предавања из историје, филозофије, уметности и музике. За време балканског и Првог светског рата прекидао студије и враћао се у отаџбину да би се борио. У оба рата је стрпљиво подносио све ратне тегобе и несреће. Кад се завршио Први светски рат поново отишао у Енглеску да би завршио започете студије. Био је покровитељ свих уметничких манифестација у Југославији и великом мецена духовне културе. Његово дело био је „Музеј савремене уметности” основан 1927. Својим поклонима подигао га је на ниво модерне галерије, и створио основ за „Музеј кнеза Павла”. Приликом отварања Музеја кнеза Павла одао је признање краљу Александру што је двор ставио на расположење Београду. У свом говору истакао је : „ … После светског рата опет су наше тековине од преко једног столећа биле делом упропашћене. Тешка судбина нашег народа која нас је од памтивека пратила и која је немилосрдно рушила напоре претходних генерација, још се једном поновила. Требало је спасти оно мало заосталог блага и прикупити ретке остатке, које је општа и судбоносна олуја поштедела. Ми смо то у границама могућности учинили, и томе придодали једну репрезентативну збирку модерне уметности нашега доба, колико се то могло учинити са нашим скромним средствима.
Надам се да ће наш народ са поносом и пијететом посматрати реликвије наше тешке историје и из њих црпети љубав, традиције и наук за будућност. Свака стопа је била крвљу натопљена, и наша је дужност да се сетимо гигантског напора који је сада крунисан успехом. На нама је да то велико и ретко дело сачувамо. Ретки остатци наших првих и славних националних неимара Немањића налазе се у приземљу. На првом спрату само једна отворена врата одвајају Карађорђеву собу од Милошеве – напоре једне и друге династије за добро и величину Отаџбине. Други спрат посвећен је модерној уметности, и ја се надам да ће користити младим уметницима, код којих налазимо на толико дара.”
У „Соколском гласнику“ изашао је чланак о отварању Музеја принца Павла 18 јануара 1936. Истакли су да се музеј налазио у Новом двору који је за ту сврху поклонио краљ Александар. На отварању су били присутни кнез Павле са кнегињом Олгом, намесници др. Раденко Станковић и др. Иво Перовић, председник владе др. Стојадиновић са члановима владе, председник Сената др. Томашић и председник Народне скупштине др. Ћирић, дипломатски кор, бивши француски министар финансија Пол Рено … . Свечаност је отворио министар просвете Добривоје Стошовић. У говору је истакао да је музеј отворен заслугом краља Александра и кнеза Павла. Музеј је отворио кнез Павле. У музеју се налазило Мирослављево јеванђеље, ископине из Стобија и Требеништа, краљевске инсигније. У чланку у „Соколском гласнику“ истакнуто је да Музеј кнеза Павла представљао за Београд и земљу велику културну тековину. (2) У Музеју кнеза Павла била су уметничко-историјске збирке од Антике и средњег века до дела из 19 и 20 века. У збирци из праисторије ископине Чачак, Српски Крстур и Беле Цркве. Биле су ископине из Стобија …. . На горњем спрату били су мајстори четкице. Дела српских мајстора из 19 века и доба пред светски рат. Слике Крстића, Мурата, Катарине Јовановић, Николе Алексића, Предића, Ђуре Јакшића и других. Од немачких сликара две слике Фердинанда Валдмилера. Савремена уметност не само из Србије, него и из Бугарске, Хрватске, Мађарске и других нација Европе. Од Бугара сликари Узунов и Скитник, од Мађара Руднај. Од Француза Бонарт, Матис, Реноар, Дега, … . Новији и старији Фламанци, Белгијанци, Шведски, Норвешки и Шпански сликари заокруживали су особен пресек сликарства целе Европе. Од скулптура у музеју су била изложена дела Далматинца Ивана Мештровића, … дела Томе Росандића, декана Београдске академије ликовне уметности и Ср. Стојановића.
Многим соколским приредбама присуствовао је кнез Павле у име краља Александра, а појединим соколским друштвима лично је предао заставе, поклоне краља Александра. Кнез Павле је 1935. своје синове, кнежевиће Александра и Николу уписао у Соколско друштво Београд „Матицу”. (4) Председник Савеза бугарских Јунака Рашко Атанасов посетио је Београд 29. јуна 1935. Уз њега су били бивши председник Савеза Јунака Димитрије Лазов и др. Михајло Минев. Бугарску делегацију примио је у аудијенцију кнез Павле. Кнез Павле пратио је рад витешких друштава и пре Првог светског рата. Београдски „Душан Силни” приредио је 15.марта 1908. у дворани код Коларца у Београду витешки јаван час уз учешће свих својих клубова и певачке дружине „Станковић”. На јавном часу био је кнежевић Павле Карађорђевић и министар војни ђенерал Р. Путник.
Прослава 25-годишњице ослобођења Скопља 1937. почела је Видовданским соколским слетом у Скопљу, чији је покровитељ био Кнез Намјесник Павле. У оквиру прославе Кнез Павле открио је споменике краљевима Петру I и Александру на Душановом мосту у Скопљу.
Ценећи приватну иницијативу на пољу одбране из ваздуха био је покровитељ и председник „Аеро-клуба Краљевине Југославије”. Упутио је посланицу 17 годишњој скупштини Аеро-клуба : „ … Напори свих земаља, нарочито великих, у току протекле године да подигну моћ својих ваздухопловства до највишег ступња, налажу и нама да уложимо све своје силе да би и наше ваздуполовство било на потребној висини.” (9) Са погоршањем прилика у Европи требало је појачати напоре. Приликом одржавања скупштине Аероклуба „Наша крила“ у Београду 1939. упутио је кнез Павле скупштини посланицу : ,, … ја чиним апел на цијелу земљу, нарочито на омладину, да своје племените идеалистичке и витешке вриједности стави ваздухопловству Југославије на расположење. Краљевском Аероклубу, чији је главни циљ подизање ваздухопловног подмлатка и образовање цивилних ваздухопловаца, желим пун успјех у његовој акцији, јер од тога успјеха зависи врло много снага и вриједност југословенског ваздухопловства. –– Павле“.
Иако су словенски народи били у тешком положају на почетку Другог светског рата Коло Српских Сестара приредило је Свесловенску забаву 9 марта 1940. у Официрском дому у Београду. Краљ Петар упутио је као прилог 10.000 динара за Свесловенску забаву. Забаву су посетили кнез Павле и кнегиња Олга. Кнегиња Олга је била у буњевачкој ношњи. На забави су били одбори К.С.С. из : Кавадара, Битоља, Окучана, Неготина, Охрида, Сврљига, Пирота, Врања, Босанске Костајнице, Старе Пазове, Радовишта, Штипа, Ниша, Глине, Прилепа, Сушака, Струмице, Скопља, Ђевђелије, Крушевца, Куманова, Бања-Луке, Сарајева, Петровца на Млави, Зенице, Ваљева, Тузле, Зајечара, Новог Сада, Завидовића, Босанског Новог, Ниша, Мостара, Сремске Митровице, Винковаца, К.С. Хоргоша, Маглаја, К.С.Ј. Љубљана, Жалеца, Марибора, Межице, Камника, Крања, Цеља, Добротворна задруга Српкиња Петриња, Сплита, Пакраца, Женска задруга Шибеник, Женска удруга Петриња, Добротворна задруга Српкиња Загреб, Дечији дом Краља Александра Загреб, Удружење Универзитетски образованих жена Загреб, Савез југословенских жена Загреб и Друштво Књегиње Љубице Загреб. Са посетом из Београда на забави је било приближно око 1.000 особа. На дефилеу биле су групе : руска, пољска, чешка, бугарска, редом све покрајине и ношње Југославије. После дефилеа биле су народне игре : руске, пољске, чешке, бугарске , шумадинске и из околине Охрида. Бугарске игре изводила је група „Средец” која је припадала општини Софија и која је позвана на препоруку београдске општине. Групу од 16 особа довео је др. Крушев, часник софијске општине. После забаве К.С.С. је приредило Словенско вече 12 марта 1940. на Народном Универзитету. Владимир Савић предавао је „О словенској узајамности кроз словенску уметност”. Публика је поздравила све извођаче словенских игара и завршну слику и песму Словенству гуслара Петра Перуновића, опкољеног омладином у ношњама словенских народа. К.С.С. је приредило две Српске вечере на Коларчевом Универзитету са српским програмом. На првој вечери говорио је др Страњаковић, доцент Универзитета, „О српском патриотизму”, а на другој вечери др. Влад. Ћоровић, професор Универзитета, предавањем „Српска жена у борби за слободу”. Чланице К.С.С. Винковци посетиле су 9 марта 1940. Свесловенски бал К.С.С. у Београду. У свом извештају истакле су да су ту видели сву лепоту и богатство народне ношње из разних крајева Југославије. У дефилеу придружиле су се сремској групи. Једна од њихових чланица била је у серклу пред кнегињом Олгом и одговарала на питања.
У чланку Момира Синобада у „Оку соколовом” гласнику Соколске жупе Београд, о кнезу намеснику Павлу писано је о школовању, учествовању у рату и његовим државним активностима. Из прошлости прихватио је све што је било важно за развој Југославије. Одбацио је као заблуде све што је водило разједињавању југословена. (Штампа је пратила предратне активности кнеза Павла. Отворио је прво „Музеј савремене уметности” а затим „Музеј кнеза Павла” 18 јануара 1936. За штампу Музеј кнеза Павла представљао је за Београд и земљу значајну културну тековину. Био је председник и покровитељ Аеро-клуба. Своје синове уписао је у соколско друштво. Присуствовао је на Свесловенским забавама Кола Српских Сестара и после почетка Другог светског рата. Тиме је подстицао значај словенске узајамности и народних ношњи.
После Другог светског рата Музеј је пресељен а у зграду двора уселили су се комунисти. За њих није било важно што је зграда двора била поклоњена музеју, него им је двор био важан као симбол власти који су они тада освојили. И тако је остало све до данашњег дана.
Саша Недељковић
