У недељу, 22. децембра 2024. године, организује се пешачење за децу и одрасле на Фрушкој гори и одлазак на други највиши врх Фрушке горе (531 м) – Павласов чот.
Акција се организује поводом обележавања 110 година од смрти Миливоја Брке Стојановића, команданта српског Другог гвозденог пука. Композитор Станислав Бинички компоновао је песму „Марш на Дрину“ њему у част, поводом победе српске војске на Церу 1914.
Некадашњи Младобосанац Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност 1961. год. понео је на доделу награде у Стокхолм предратну сингл плочу „Марш на Дрину“ која је емитована за време чина додељивања награде.
Стаза:
Манастир Беочин – Гроб песника Јована Грчића Миленка – Манастирски парк (стар преко 150 год.) – Козарски поток – Столице – Павласов чот – Гребенски пут – Излетиште Ладна вода – Манастир Беочин (око 9 км)
Кружна стаза је дужине око 9 км и углавном води кроз шуму.
ОРГАНИЗАЦИОНЕ НАПОМЕНЕ:
Окупљање је у порти манастира Беочин.
Полазак је у 10.55 часова.
Долазак сопственим превозом (аутом) или приградским аутобусом 78 до Беочина села (аутобус полази из Новог Сада у 8.20 ч)
Аутобус стаје на Булевару Ослобођења на аутобуским стајалиштима код раскрснице са Булеваром Краља Петра И, код Футошке пијаце и код моста Слободе.
Ко долази аутобусом 78, изађе на окретници у Беочин Селу и онда иде пешке асфалтом око 1,5 км до манастира Беочин.
Они који желе пре пешачења да присуствују Литургији, почетак је у 9.00 часова.
ОСТАЛЕ НАПОМЕНЕ:
Понети у ранцу воду и храну.
Опрема: теренска одећа и обућа.
Деца (од 6 и више година) на планинарску акцију иду у пратњи родитеља.
Свако учествује на сопствену одговорност.
На пешачење можете позвати и ваше пријатеље.
У оквиру пешачења посетићемо и други највиши врх Фрушке горе (531 м) – Павласов чот. Ту се налази Спомен обележје др Игњату Павласу.
Игњат Павлас рођен је 1887. у Доњем Михољцу у Славонији. Завршио је Српску велику православну гимназију у Новом Саду, а затим студирао права у Загребу и Будимпешти, где је 1912. стекао академску титулу доктора права.
Др. Игњат Павлас био је 1924. год. оснивач, први и почасни доживотни предсеник планинарског друштва „Фрушка гора“ у Новом Саду.
Председавао на Великој Народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих словена Баната , Бачке и Барање у Новом Саду, која 25. новембра 1918. год. донела одлуку о отцепљењу Српске Војводине из Аустроугарске и њеном присједињењу Краљевини Србији.
Био је и на челу Соколског покрета, да би мученички био убијен и бачен под лед са својом супругом у новасадској рацији – Бачки погром 1942. год.
ДЕО ПРОГРАМА ОБИЛАСКА:
Беочин Село: Садашње село се први пут помиње почетком XВИИИ века. Беочин Село је поточно насеље дуж Козарског потока са једном главном улицом поред потока и неколико мањих, споредних. Све улице су уске, кривудаве.
Манасти Беочин: је посвећен Вазнесењу Господњем, Спасовдан. Налази се на северној страни Фрушке горе. Време његовог настанка није тачно утврђено, али се помиње у неким записима још из XВИ века. Ту се налазе мошти Светог Варнаве (Настића) Хвостанског, који је мученички носио терет комунистичких казамата, те се овде упокојио.
Гроб српског песника Јована Грчића Миленка: Био је српски песник и доктор медицине рођен у Черевићу 1846. год. а умро 1875. год. Једна улица на Детелинари у Новом Саду носи његово име.
Манастирски парк: С јужне стране манастира се налази велики парк засађен пре 160 година. Из Париза је у Беочин дошла група баштована која је одржавала Версајски парк. У манастирском врту су изградили праву малу копију Версајског парка са прелепом фонтаном и базеном у средини.
Козарски поток: је дужине око 9 км. Извире на северним падинама Фрушке горе испод Исиног чота (523 м.н.в.). Текући у правцу севера у доњем делу долине протиче кроз насеља Беочин село и Беочин. Улива се у бару која је повезана са рукавцем који од Дунава дели ада Мачков пруд.
Спомен обележје др Игњату Павласу: Овај неименовани врх на Фрушкој гори званично је проглашен 1999. год. за Павласов чот (531 м).
Организатор: Удружење „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад
