Моја те реч дотакла
у трену кад си одлучила
да не верујеш никоме ко је одрастао
и ко покушава да те укроти.

Kао птица невидљива,
као жути лист
који те у шетњи пресретне нагло
и упозори на пад.

Јер јесен је. Јер све је
пролазно и све се смењује.

Kао да гледаш велику реку у предвечерје
која односи беле лађе,
а иза сваког маленог осветљеног прозора
можда одлази неко кога би
могла заволети заувек.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име