Чињеница је да су мушкарци, кукавице и слабићи само у последње две године у Србији убили више од четрдесет жена, а за последњих десет година око триста. Колико је још њих које су у породицама, на радним местима, и другде изложене свакојаким тортурама, Бог само зна. Какви смо ми то људи када нам супруге из дома беже у сигурне куће?, колико сигурних кућа треба да саградимо да би било мање злостављања и убијених жена. Колико уопште разних прихватилишта треба да оснујемо, да би смо помогли сваком злостављаном бићу?. За Цркву Христову, сасвим је јасно да насилнички порив проистиче из умањивања Божије замисли о себи и ближњем као слици и прилици Божијој, што се већ по себи сматра великим грехом. Због тога што људи не виде у себи и другоме истинско и вечно достојанство, њихов међусобни однос може да поприма облик звероликог супарништва који се лако заврши најтежим насиљем.
