Међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове.
А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Змија је мудра, јер чува главу. И ако јој одсечеш реп, сачувала је главу. Мудра је, јер избегава вешто све опасности. Голуб је принцип безазлености, доброте.
Треба развијати мудрост Богом дану, све више, а упоредо са тим развијати и доброту. Јер, мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да ми сами не постанемо вуци.
Ум даје светлост, он је наше унутрашње око, али је он хладан. А доброта је топла, али слепа. Успостављање равнотеже у развоју ума и доброте је суштина.
Још увек нам фали равнотежа између ова два принципа. Често смо се понашали као голубови, не схватајући да живимо у времену у коме има много више змија него голубова.“