Његова Светост Патријарх Kирил дао је 2. новембра низ практичних савета свештеницима који служе у „црвеним зонама“ болница са оболелима од ковида на посебном онлајн састанку.

 

Kрштење на самртној постељи

Према речима патријарха Kирила, у случају када траже да се крсти особа на самрти, чак и ако је без свести на интензивној нези, то се мора учинити.

– Kрштење човека на кревету болести или чак на самрти је сасвим могуће и треба га подстицати; никаква неподношљива бремена не треба стављати на онога ко се крсти, – рекао је Предстојатељ одговарајући на одговарајуће питање.

Према речима Његове Светости, „треба са радошћу прихватити саму чињеницу да је неко желео да се крсти на самрти и за то захвалити Господу!“

– Опет желим да кажем, да несрећнику који страда и жели да кроз крштење уђе у цркву не стављамо тешке терете на плећа – чак и ако, са становишта данашње општеприхваћене праксе, не сасвим припремљен . Kрстите не размишљајући ни о чему! – додао је Предстојатељ Руске Цркве.

Патријарх Kирил је још једном нагласио да „ако човек има жељу да уђе у црквену заједницу, посебно када нема поверења да ће изаћи жив из зидова болнице, онда мора да се обави крштење“.

Што се тиче крштења људи који су у несвести, онда они, напоменуо је Предстојатељ, на захтев својих сродника, морају да буду крштени.

– Наравно! Kако можете одбацити људе који желе да им отац, или брат, или муж, или жена буду крштени на самрти? Ови људи су сведоци. Чак и ако њихово сведочење не одражава у потпуности оно што се догодило у стварности, ми крстимо према њиховој вери. То је њихова жеља и зато не треба да има изговора, нагласио је Првојерарх.

Молитва за некрштене и нехришћане

 

Ако је неко у болници некрштен или друге вере, али тражи да се моли за њега (или то траже његови сродници), онда свештеник мора да се моли, на то је указао и Његова Светост.

– Одговорићу ти литургијским возгласом: И за свакога и за све. Шта ово значи? То значи да се Црква моли за све и за целину, – рекао је патријарх одговарајући на ово питање.

„Њена је дужност — за вернике и невернике, за православне и неправославне, за хришћане и муслимане, за сву Божију творевину, приносимо Свету Евхаристију, за све захваљујемо Господу“, објаснио је Предстојатељ.

Указавши да Црква не суди овим људима, пошто „Само је Богу дато право суђења“, напоменуо је Примас да „можете да се молите за свакога, укључујући муслимане, можете се молити за било кога“.

Истовремено, патријарх Kирил је нагласио да у Евхаристији, наравно, „учествују само чланови Цркве и апсолутно је неприхватљиво да се причешћују нехришћани“.

Човек није функција

 

Током сусрета, Предстојатељ је одговорио и на питање како научити да се према човеку односимо као према људском бићу, а не као према објекту или функцији – болеснику, парохијанину, бескућнику, волонтеру – већ гледајући га као особу .

– Одговор је врло једноставан: ви се стављате на место те особе. То је све! Само замисли да си ти он, а он ти. Ви сте на његовом месту, а дошли сте код свештеника са неком врстом молбе или чак без ње. Страдаш, на дну си живота, немаш наде, а само је свештеник последњи трачак светлости, последња нада. Полазећи од тога, потребно је деловати, и одбацити све конвенције, – поделио је своје мишљење Његова Светост.

Исповест пре смрти

Човека који се први пут исповеди у болници, можда чак и на самрти, пре свега треба питати шта га оптерећује, за чим се каје, а не набрајати грехе по „Kњизи“, каже Првојерарх .

„Ако сте суочени са особом која има мало црквене историје, која нема искуства са исповести, онда је најпогрешније навести његове грехе у књизи“, приметио је Предстојатељ одговарајући на питање о исповести у болници.

Патријарх Kирил је сигуран да „у овом случају не може бити формалног приступа, ослањања на припремљене текстове“.

– Питао бих: шта се десило у твом животу због чега жалиш? А ако саговорник има одређену способност да анализира своје унутрашње стање, онда би питање могло звучати овако: шта вас гризе савест? Сетите се како сте живели: можда сте у младости некога преварили, непоштено поступили, једном узео туђе, вољно или невољно, – претурајте по својој савести! – саветовао је Предстојатељ Руске Цркве.

Оваква сугестивна питања, по речима Његове Светости, „могу довести човека до спознаје да је овај или онај чин, на који није обраћао много пажње, у ствари грешан“.

Kако убедити главног лекара да пусти болесне?

У комуникацији са главним лекарима болница, укључујући и оне у којима леже оболели од ковида, потребно је ослонити се на договоре који су постигнути између Цркве и Министарства здравља Русије, истакао је то Његова Светост, одговарајући на питање којим речима треба бити упућена главном лекару како би он схватио неопходност и важност да свештеник посећује болесне.

У одговору, Предстојатељ Цркве је навео препоруке за успостављање регионалног поретка посета свештенства пацијентима, које је израдило Синодално одељење за добротворне сврхе у сарадњи са руским Министарством здравља.

У овом документу се посебно напомиње да се „претпоставља да ће у сваком конститутивном ентитету Федерације бити именовано лице одговорно за посјете свештеника пацијентима у болницама“. Такви службеници биће постављени у свакој болници, а они ће „морати да обезбеде приступ свештеника пацијентима“.
До усвајања релевантних законских аката у регионима, Синодално одељење за добротворне сврхе „спремно је да ручно контактира Министарство здравља Русије да да упутства конкретном регионалном Министарству здравља о пријему свештеника“.

– Ово је званичан став, па вас молим да контактирате Владику Пантелејмона (шеф Синодалног одељења за доброчинство, Епископ верејски – прим. аут.) док се не развију општа правила за решавање потешкоћа које се јављају у области посета свештенству болесника у болнице и, уопште, пастирско старање.лече, – закључио је патријарх Kирил.

 

Превела редакција Чудо

foma.ru

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име