Васељенски патријарх Вартоломеј у својој божићној посланици истиче фундаментални значај Оваплоћења Божје Речи као догађаја егзистенцијалног учешћа у божанској икономији. Истиче да Божић није само емоционални опит. већ преображавајући улазак на пут богословља кроз благодат.
Патријарх Вартоломеј наглашава контраст између напретка науке и технологије и духовне димензије људског постојања. Препознајући научно знање као божански дар, он упозорава на опасности сцијентизма и критички се бави концептом „пост-људског“ и ограничењима вештачке интелигенције. Црква, напомиње, није технофобична, већ технолошком напретку приступа са проницљивошћу и одговорношћу.
Посланица такође е скреће пажњу на потребу мира у свету који је обележен насиљем, друштвеном неправдом и кризом вредности. Васељенски патријарх позива вернике да спасење траже у тајни Богочовека, подсећајући да Оваплоћење Христово доноси истину и премошћује јаз између неба и земље.
Он закључује поруком наде и молитве, изражавајући жеље за Богом благословен Божић и Нову годину испуњену миром, здрављем и духовним изобиљем.
У наставку прочитајте Божићну посланицу патријарха Вартоломеја
„Преосвећени архијереји и љубљена децо у Господу,
Божанском благодаћу поново смо стигли до славног дана Оваплоћења Речи Божје, који је дошао на земљу и настанио се међу нама „из бескрајне човекољубља свога“. Псалмима, химнама и неисказаном радошћу поштујемо велику тајну Оваплоћења, „најновију од свега, једину нову под сунцем“, кроз коју се човеку и васељени отвара пут ка обожењу по благодати, а твар се обнавља.
Божић није тек опит пролазних емоција које „брзо дођу и још брже прођу“. То је егзистенцијално учешће у целом догађају божанске икономије. Као што сведочи јеванђелист Матеј, од самог почетка су светске вође настојале да униште Божанско дете. За верне, уз „Христос се роди“ празника Оваплоћења Сина и Речи Бога Оца, и тужна звона Страдања, увек одјекује „Христос васкрсе“, ј што је еванђелска порука победе над смрћу и нада у опште васкрсење.
„Слава Богу на висини и на земљи мир“ поново се чује у свету испуњеном насиљем, друштвеном неправдом и деградацијом људског достојанства. Изванредан напредак науке и технологије не допире до дубине људске душе, јер је човек увек више од онога што наука може да замисли и више од онога што технолошки напредак тежи да постигне. Јаз између неба и земље у људском постојању не може се научно премостити.
Данас одјекују дискурс о „пост-људском” и величање вештачке интелигенције. Свакако, сан о „надљудском“ није нов. Идеја о „пост-људском“ заснована је на технолошком напретку и на пружању човеку невиђених средстава да превазиђе људске границе. Црква није технофобична. Она приступа научном знању као „Божјем дару човеку“, не игноришући и не скривајући опасности сцијентизма.
На критичко питање како сачувати „културу личности“ усред развоја технолошке културе, једном за свагда је одговорено у мистерији Оваплоћења. Реч Божја постаде тело, јер је тама прошла, и права светлост већ сија. “
Браћо и децо у Господу,
Побожно поштујући Богородицу, желимо свима благословен Божић и мирну, здраву и духовно плодну Нову годину.
Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
orthodoxtimes
