Како би избегли порез и посреднике у продаји, у 16. веку италијанским породицама било је допуштено да вино продају директно из својих палата и кућа, уместо у тавернама и гостионама.

Смањење трошкова је било важно, али далеко важнија је ипак била сигурност и држање безбедног одстојања јер је градом владала црна смрт.

Социјална дистанца практиковала се много пре пандемије корона вируса, а потреба за вином стара је колико и цивилизација. Тако су италијански произвођачи вина у тешким временима пронашли су начин за сигурно пословање – винске прозоре.

До 19. века прозорчићи су постали толико популарни да их је готово свака богатија породица имала на својој палати. Били су таман толики да кроз њих може да се гурне руке са бутељком или чашом.

Упркос својој популарности, с временом су околности довеле до њиховог затварања. Власници су продавали своје палате и празнили винарије, раскошне зграде постале су хотели, апартмани или јавне установе, део зграда оштећен је у Другом светском рату, а поплава 1966. године била је последњи ексер на ковчегу.

Дрвени прозори страдали су први, а симпатична пракса полако је постала део прошлости.

Али и данас постоји Удружење винских прозора који се бави заштитом преосталих прозора и неговањем ове традиције. Израдили су мапу постојећих прозора у Фиренци и околини и поносно обавестили јавност да, један за другим, прозори опет почињу да се отварају. Тренутно их у граду и околини постоји око 300.

На поновно отворење их је подстакла пандемија новог вируса корона и поновно – потреба за пословањем у тешким временима. С тим што су овог пута у понуди и храна и коктели.

Историја се поновила, а италијанска традиција неочекивано је оживела.

Прозори су већ постојали, све што је требало учинити јесте – поновно их отворити.

 

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

nationalgeographic.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име